2. KAKO SE NAŠA ATMOSFERA MENJALA?

2.5. Atmosferski slojevi

Atmosfera je, uzimajući u obzir visinu, podeljena u slojeve. Razlog za ovu podelu je njena neuniformnost, odnosno nejednaka svojstva svakog pojedinačnog sloja. Na različitim visinama ona ima potpuno neuobičajnu temperaturu, različit pritisak, različit hemijski sastav, ili pak nejednaka naelektrisanja.

Vertikalna struktura atmosfere je veoma složena i otud se za njenu podelu koriste različiti kriterijumi:

Hajde da naučimo više o atmosferskim slojevima.

Kako se atmosfera može podeliti u odnosu na njen hemijski sastav?

Kako se sastav atmosfere menja sa visinom, to je ona podeljena na:

Homosferu, koja se proteže od tla do visine od oko 80 km. U ovom sloju je sastav većine gasova konstantan, izuzev vodene pare (H2O).

Heterosferu sloj iznad homosfere koji se nalazi na visini iznad 80 km. U ovom sloju prisustvo težih molekula gasa opada, dok lakši postaju dominantniji (H, He, O, N2).

Kakva je podela atmosfere u zavisnosti od temperature?

Temperatura slojeva se značajno menja od površine Zemlje prema svemirskom prostranstvu. Na osnovu ovih temperaturnih promena mogu se razlikovati sledeći slojevi atmosfere:

Troposfera  Tu mi živimo.

Stratosfera — Tu se nalazi zaštitni ozonski sloj.

Mezosfera — Ovde obično izgore meteori.

Termosfera — To je najtopliji sloj.

 Egzosfera — Gornja granica atmosfere.

Kako izgledaju promene temperature duž slojeva u atmosferi?

Promene temperature u atmosferi su izrazito komplikovane za pamćenje (pogledajte sliku).

U zavisnosti od visine neki delovi atmosfere su topliji, a neki hladniji. Uopšte ne možemo govoriti o pravilnosti promena. Počnimo da se polako penjemo zamišljenim stepenicama ka vrhu atmosfere i da pratimo promene temperature u njoj. Pogledajte grafik (žuta linija) koji je nacrtan praćenjem promene temperature.

U najnižem atmosferskom sloju, troposferi, izmereno je da temperatura opada sa visinom.

Nadalje, u stratosferi, temperatura počinje da raste. Razlog porasta temperature su molekuli ozona (ozonski sloj, 30 —  60 km visine) koji apsorbuju ultraljubičasto sunčevo zračenje.

Porast temperature se prekida u mezosferi i temperature ponovo opadaju čak do -90 0C. Razlog pada temperatura je nedostatak molekula gasa koje bi apsorbovale sunčevo zračenje.

Temperatura u termosferi počinje naglo da raste i može dostići preko 1000 0C. Ovo povećanje temperature je prouzrokovano apsorpcijom ultraljubičastog i x-zračenja.

U poslednjem, spoljašnjem sloju — egzosferi, temperatura dostiže do 2000 0C.

Granice između slojeva atmosfere  nazivaju se tropopauza, stratopauza, mezopauza i termopauza.

Srednji temperaturni profil kroz niže slojeve atmosfere Zemlje
Prilagođeno od Wikimedia Commons (Public Domain)

Kako bi izgledao kratak opis atmosferskih slojeva?

Naredni kratak opis slojeva nemojte shvatiti doslovno, već kao prosek, jer tačni podaci o visini i temperaturi zahtevaju dosta dublju analizu atmosferskih slojeva. Npr. troposfera nije jednake debljine u odnosu na površinu po celoj planeti, već je veće debljine na ekvatoru, nego na polu.

Troposfera

Troposfera: ilustracija visine troposferskog sloja oko Zemlje
Prilagođeno od NASA Goddard Space Flight Center/Wikimedia Common (CC BY 2.0 DEED)

Troposfera je najniži sloj atmosfere. U tom sloju atmosfere mi živimo. Ona se proteže od nivoa mora do 7 km visine na polovima, a iznad ekvatora dostiže visinu čak do i do 17 km. Temperatura u ovom sloju opada s visinom od prosečnih 18 °C do oko -50 °C.

Većina mase atmosfere (oko 75%) nalazi se u ovom sloju. Tu je i najviše kiseonika kojeg udišemo i mnogi tipovi oblaka koje vidimo „na nebu“ se ovde nalaze.

Praktično se ukupna vodena para nalazi u troposferi. Tu se „kuvaju“ vremenski događaji, vremenske prilike i neprilike (kiša, sneg, grmljavina, itd). Takođe je ovaj sloj najviše pogođen zagađenjem.

Prilagođena fotografija. Fotografisao Mladen Franko

Ono što je interesantno je to da se troposfera samo neznatno zagreva direktno od Sunca, zbog slabe apsorpcije sunčevog zračenja (izuzev gornjih slojeva troposfere). Umesto toga, Sunce tokom dana greje Zemljinu površinu, a zatim se ova toplota izrači u troposferu.

Iako se u troposferi nalazi samo mala količina ugljen-dioksida (oko 400 ppm), ovaj faktor je odlučujući u tome da li je Zemlja topla. Više ugljen-dioksida će rezultirati toplijom Zemljom i obrnuto, manjak ugljen-dioksida će rezultirati hladnijom Zemljom.

Stratosfera

Stratosfera — pogled iz aviona
Croq/ Wikimedia Commons (CC BY-SA 3.0)

Stratosfera se proteže iznad troposfere do oko 50 km. To je relativno stabilan sloj, bez većih turbulencija, te je taro prigodan za komercijalne avionske letove.

Svaki dan udišete vazduh pun kiseonika, ali kada biste otišli u stratosferu, tamo biste morali poneti kiseonik sa vama, pošto ga u stratosferi ima vrlo malo.

U stratosferi se nalazi velika količina ozona (ozonski sloj). Molekuli ozona upijaju ultraljubičasto zračenje, što dovodi do porasta temperature od – 50 °C do oko – 1 °C .

Mezosfera

Spejs-šatl* Endeavour između stratosfere (beličasto) i mezosfere. Narandžasti sloj je troposfera. 
NASA/Crew of Expedition 22/ Wikipedia (Public Domain)

*Spejs-šatl (engl. Space Shuttle) je svemirski transportni sistem (NASA) koji je služio za transport ljudi i opreme između Zemlje i svemira od 1981. do 2011. godine.

Mezosfera je središnji sloj atmosfere. Nalazi se iznad stratosfere i proteže se do 90 km. To je najhladniji atmosferski sloj. U njemu temperatura opada do -100 °C. To je i sloj u kome izgore meteori.

Zašto meteori izgore u ovom sloju?

Zbog tolikih brzina meteora (11 – 65 km/s) kojima uleću u atmosferu, vazdušne čestice ne mogu da se sklone u stranu. One se sabijaju do usijanja na čeonim stranama meteora, zbog čega se meteori zapale i izgore. 

Termosfera

Međunarodna svemirska stanica
NASA/Boeing /Wikipedia Commons (Public Domain )

Termosfera se proteže iznad mezosfere od 90 do 400 km. Ovo je najtopliji sloj. Temperatura u ovom sloju raste sa visinom, te može dostići čak i do 1700 °C. Ovaj porast temperature je prouzrokovan apsorpcijom sunčevog ultraljubičastog zračenja od strane molekula azota i kiseonika. Ipak, ako biste se našli kojim slučajem u ovom sloju, bilo bi vam hladno.

Zašto?

Razlog je to da nema dovoljno molekula gasa da vam tu toplotu prenesu. A to takođe znači da se zbog manjka molekula gasa ni zvuk ne može prenositi ovim slojem atmosfere.

Tu kruže veštački sateliti i tu se  nalazi međunarodna svemirska stanica.

Egzosfera

Egzosfera: vide se samo zvezde
Prilagođeno od Kelvin Case/Wikimedia Commons (CC BY-SA 2.5)

Egzosfera je najviši sloj atmosfere, koji graniči sa međuplanetarnim prostorom. Ona se prostire iznad termosfere naviše.  Međutim, teško je reći dokle se proteže, većina naučnika smatra da je granica između 700 km do 10000 km.

U egzosferi je najveća zastupljenost vodonika i helijuma, ali su njihovi molekuli međusobno veoma udaljeni. Toliko se nalaze daleko da im je za susret potrebno da pređu stotine kilometara.

Egzosfera je sloj koji čini prvu liniju odbrane od sunčevog zračenja, ali je i prvi sloj koji dolazi u kontakt sa meteorima i štiti Zemlju od njih, asteroida i kosmičkih zraka.

Još malo o atmosferskim slojevima:

Gde se u strukturi atmosfere smestio ozonski sloj?

Ilustracija ozonskog sloja u stratosferi
Prilagođeno od NC Climate Office (CC BY-SA 3,0 DEED)

Ozonski sloj je našao mesto u stratosferi, na visini između 15 km i 30 km iznad površine Zemlje.

Zašto nam je ozon toliko značajan?

Zahvaljujući ozonskom omotaču u stratosferi opasni ultraljubičasti zraci (smrtonosni, baktericidni) učestvuju u procesima nastajanja i raspada molekula ozona, te ne uspevaju da dođu do površine Zemlje. Samo manji deo UV zračenja koji ima znatno manje štetnih učinaka na život dospeva na zemljinu površinu.

Ozonski sloj:

License

Icon for the Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License

UPOZNAJMO SVET I NAČINIMO GA BOLJIM ZA ŽIVOT Copyright © 2024 by University of Nova Gorica Press is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License, except where otherwise noted.

Share This Book