4. A ŠTA JE SA ŽIVOTOM NA ZEMLJI?
 kraj 19. veka |
|
„Kako bismo shvatili poreklo života, trebamo da znamo kakvi su uslovi postojali na Zemlji pre nekoliko milijardi godina.“ Tomas Hening (Thomas Henning), astrofizičar, Maks Plank Institut za astronomiju, Hajdelberg, Nemačka |
|
Ono što znamo jeste da život čini našu planetu drugačijom od ostalih! Naše putovanje sa ciljem da upoznamo svet oko nas, kako bismo ga bolje mogli očuvati, započeli smo velikim praskom i stigli do samog početka formiranja Zemlje, atmosfere i vode. Tu se nalaze hemijski elementi, neorganski molekuli, ali, šta je sa raznovrsnim životom na Zemlji? Odakle on potiče? Kako bismo otkrili početak života na Zemlji, moramo otputovati daleko u prošlost, praktično na sam početak formiranja Zemlje. Na sam početak? Zar treba otputovati 4,6 milijardi godina unazad kad su se formirali planete i sunčev sistem? Ili valja otići još dalje u prošlost? Da, moramo otići još dalje. |
|
Danas se smatra da put ka pojavi života nije započeo formiranjem Zemlje, već Velikim praskom. Odmah nakon Velikog praska, svemir je bio nezamislivo topao i gust. Vremenom se njegova temperatura smanjivala, a to je omogućilo i prve hemijske reakcije lakih elemenata. Tada je nastao prvi molekul u svemiru, „mitski molekul“, HeH+ (helijumov hidridni jon). „Hemija svemira započela je sa molekulom HeH+“ astronom Rolf Gisten (Rolf Güsten), Maks Plank institut Ta hemija je napredovala do stvaranja sve složenijih molekula, poput DNK molekula (dezoksiribonukleinska kiselina), koji sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje živih organizama, uključujući i ljudi. |
 Prilagođeno od: PublicDomainPictures (CC0), PublicDomainPictures/Wikimedia Commons (CC0 1.0 DEED), John Fowler/Unsplash (Unsplash licence), NASA/Wikimedia Commons (Public Domain), Janet Iwasa (CC BY-SA 3.0 DEED), HAF 932/Wikimedia Commons (Public Domain) |
|
Da li znamo kako da sačuvamo našu planetu i život na njoj? Da li želimo da sačuvamo našu planetu i život na njoj? |
