5.12. Zanimljivosti

U bestežinskom stanju u svemiru procvetao prvi svet!

Biljka stvorila svoj sopstveni ekosistem!

Tajna biljke plavih listova

Da li ste znali da u džunglama Malezije postoji biljka sa listovima koji su potpuno plavi, a u njima se ipak odvija proces fotosinteze? Kako?

Biljka sa potpuno plavim listovima naziva se paunova begonija (Begonia Pavonina) i pronađena je duboko u senci prašuma. Ova biljka je evoluirala tako da maksimalno iskoristi ograničenu svetlost u šumi. U listovima se nalazi struktura slična fotonskom kristalu, tačnije, te strukture su u hloroplastu biljke, u mestu gde se odvija proces fotosinteze. Struktura je takva da reflektuje plavu svetlost, zbog čega vidimo listove biljke kao plave.

Sem toga, struktura ovih kristala je takva da filtrira svetlost na jedinstven način. Ovi kristali usporavaju prolazak i omogućavaju biljci da bolje apsorbuje zelenu i crvenu svetlost. Na ovaj način se povećava fotosinteza.

Da li znate kako je okončano ledeno doba na Zemlji?

Oslobađanje ugljen-dioksida iz dubine okeana dovelo je do porasta temperature i tako se završilo poslednje ledeno doba*.

 *Ledeno doba – vreme kada je veći deo Zemlje bio pod ledom. Poslednje ledeno doba se završilo pre oko 10.000 godina pre nove ere.

Da li ste čuli da priroda pretvara ugljen-dioksid u kamen? 

Škola i drveće.

Na Filipinima zakon predviđa da učenici i studenti moraju da zasade najmanje 10 stabala da bi završili osnovnu i srednju školu te fakultet.

Koliko će se na taj način godišnje stabala zasaditi?

To bi značilo da se godišnje zasadi najmanje 175 miliona stabala (u jednoj godini završio oko 12 miliona učenika osnovnu školu, oko 5 miliona srednju i 500 hiljada studenata diplomira).

Da li možete da zamislite koliko će sva ta stabla pomoći apsorpciji ugljen-dioksida iz atmosfere!

Zemlja bez ljudi. Da li bi bez ljudi Zemlja bila ekološki uravnotežena?

Planeta Zemlja će i bez ljudi imati „stresove“ u životnoj sredini poput velikih erupcija vulkana, udara asteroida, evolucija novih vrsta, koje menjaju ravnotežu života, itd. Kako to znamo? Ovo što smo naveli se dešavalo i pre pojave čoveka na Zemlji.

Pojava čoveka na Zemlji dovodi do novih poremećaja u ekološkoj neravnoteži. Jedno od njih je globalno zagrevanje – rezultat delovanja čoveka.

Najveći cvet na planeti Zemlji

U prašumama Indonezije raste „cvet čudovište“, Raflezija (Rafflesia arnoldii). Prečnik ovog cveta može dostići veličinu i do 1,5 m. Ovaj cvet nije nimalo lak! Njegova težina može iznositi i do 11 kg. To je najveći pojedinačni cvet na svetu. Ono što ovaj cvet čini posebnim jeste da njegova biljka nema ni koren ni lišće, a da bi živela, hrani se biljkom domaćinom (koren drveća). Može da se vidi tek kad procveta. A tada ispušta gadan miris kako bi privukla insekte da je opraše. Cvet traje samo jednu nedelju.

Najmanjii cvet na planeti Zemlji

Najmanji cvet na svetu je cvet biljke Volfija (Wolffia globosa) iz Australije. On nije veći od glave čiode, velik je samo oko 0.7–1 mm. Cvetovi su toliko mali da na vrh prsta (prema nekim procenama) stane oko 5000 cvetova. Da biste ga videli, morate koristiti lupu (bikonveksnu sočivo).

Cvet volfije sastoji se od jednog tučka i prašnika. Cvet volfije ima težinu kao dva zrna soli.

Ovaj svet od davnina poznaju stanovnici Azije i koriste ga kao hranu. U cvetu ima isto toliko proteina kao i u zrnu soje (40 %).

Da li postoji na svetu država u kojoj se apsorbuje više CO₂ nego to emituje?

Postoji jedna zemlja na svetu koja apsorbuje više ugljen-dioksida nego što ga emituje. To je Butan, zemlja u Južnoj Aziji, u kojoj živi oko 800.000 stanovnika.

U ustavu ove zemlje je zapisano da najmanje 60% ukupne površine zemlje mora biti pokriveno šumama. Sada je 72% zemlje pokriveno šumom.

Zato i nije čudo što se tamo sakupi više gasova staklene bašte nego što se emituje. Tome doprinosi i činjenica da je Butan relativno nerazvijena zemlja (većina ljudi radi u poljoprivredi i šumarstvu). Poređenja radi, Luksemburg, država u Zapadnoj Evropi, sa manjim brojem stanovnika (oko 600.000) emituje četiri puta više ugljen-dioksida od Butana.

Primer brige stanovništva o okolini

Postoje lepi primeri brige stanovništva za okolinu u kojoj žive. Jedan od lepih primera je Madeira, portugalsko ostrvo u Atlanskom okeanu. To je ostrvo s kojeg dolazi veliki fudbaler Ronaldo. Ostrvo je od najbližeg kopna udaljeno udaljeno oko 600 km (obala Maroka, Afrika). Do danas su na ovom ostrvu sačuvana staništa u istom obliku kakav su imala pre 2 miliona godina.

Tamošnji stanovnici proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora — vode i vetra. Dakle, ne zagađuju vazduh koristeći termoelektrane. Najveće zagađenje dolazi iz drumskog saobraćaja zbog upotrebe fosilnih goriva. Ostrvo je u poslednje vreme usmereno ka turizmu. Važno je da, za razliku od nas koji se bavimo turizmom, stanovnici Madeire 80% otpada recikliraju tako da samo 20% odvoze na druga ostrva. Uprkos tome, ostrvo je i dalje usmereno na poljoprivredu i ekološki uzgoj hrane.

Oni se nalaze toliko daleko od kopna da su jednostavno prinuđeni da se brinu o svojoj okolini. Tamo nije moguće baciti kesicu čipsa, papirić od peciva bilo gde, kao što mi najčešće radimo. Nebriga bi ih dovela do uništenja. Mladi su usmereni na čuvanje okoline i naravno na fudbal.

 Na ostrvu je vidljiva fina biljna „paučina“ na drveću, a koja je karakteristična za relativno čistu atmosferu.

Nadamo se da će u godinama koje slede tako i ostati.