1.1. Uvod

Pre nego što je svemir formiran, ništa što danas poznajemo nije postojalo. Nije bilo tla, vode, vazduha, a nije bilo ni zvezda. Zamislite, nije postojao čak ni prostor!

Pa šta je onda postojalo?

UNUTAR OVOG NIŠTAVILA BILO JE JEDNO MALO MESTO, TOLIKO MALO DA SE NI OČIMA NIJE MOGLO VIDETI. Mnogo stvari je bilo stisnuto zajedno u tom mestu. Zatim, u jednom trenutku ovo mesto je eksplodiralo. Kada se to dogodilo, sve stvari iz ovog malog mesta raspršile su se svuda naokolo. Naučnici su ovu eksploziju nazvali

Veliki prasak.

Sve što danas postoji u svemiru rezultat je „Velikog praska“.

U vremenu od jedne sekunde dolazi do stvaranja prostora i vremena, rađaju se prirodne sile i elementarne čestice, nastaju protoni i elektroni, koji danas čine sastav atoma.

Zatim slede duži vremenski periodi u kojima se dešavaju nuklearni procesi, stvaraju se jonizovani gasovi, kondenzovana materija, nastaju zvezde i galaksije…

Jednom rečju, nastaje svemir u kojem mi živimo i koji je još uvek jedna velika nepoznanica za sve nas.

Svemir je celokupan kosmički sistem materije, energije i praznog prostora.

ZEMLJA JE DEO SVEMIRA.

Nauka koja se bavi poreklom, osobinama i razvojem svemira naziva se KOSMOLOGIJA.

Ova kratka priča krije mnogo toga nama nepoznatog. Treba potražiti odgovore na mnoga pitanja. Navedimo samo neka:

Koliko je stara Zemlja?

Koje su to prirodne sile?

Šta su elementarne čestice, protoni i elektroni?

Šta je materija?

Šta je energija?

Šta su nuklearni procesi?

Šta su jonizovani gasovi?

Šta je kondenzovana materija?

Šta je prazan prostor?

Odgovore na ova i još mnoga pitanja pronaći ćete čitajući knjigu. Krenimo redom.

Kako nešto može nastati ni iz čega?

Hajde da saznamo nešto o tome, najpre ukratko, a kasnije i nešto detaljnije.

Kratak prikaz nastanka svemira, od Velikog praska, pa sve do nastanka sveta u kojem danas živimo.