4. A ŠTA JE SA ŽIVOTOM NA ZEMLJI?
4.2. Desio se život na Zemlji – ćelija
Tokom miliona godina, u nekoj primordijalnoj hemijskoj supi, molekuli su se povezali i napravili žive ćelije. Život je počeo veoma postepeno da se razvija, od jednostavnih formi ka veoma komplikovanim i savršenijim oblicima. Javlja se raznolikost života u vodi, na kopnu, i u vazduhu. Život nalazimo čak i u ekstremnim uslovima opstanka poput predela sa veoma visokim (geotermalni izvori u dubinama okeana) i sa niskim (Arktik i Antarktik) temperaturama. |
Šta je to ćelija? |
||
Preko endotelnih ćelija se razmenjuju različite materije i gasovi između krvi i ćelija tkiva koja se nalaze oko kapilara. |
Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, osim virusa. Svi organizmi su izgrađeni od jedne ili više ćelija. Ćeliju možete zamisliti kao jedan grad! Svaki deo ima svoju ulogu, kao u gradu, od proizvodnje energije i korišćenja, pa sve do razgradnje. |
Saznajte još nešto o ćeliji |
Šta je potrebno da bi nastala ćelija? |
||
Potrebni su biomolekuli kako bi napravili ćelijske komponente. |
Šta su biomolekuli? |
||
Biomolekuli su veliki molekuli sastavljeni od mnoštva atoma, a proizvode ih živi organizmi. Najzastupljeniji biomolekuli su ugljeni hidrati, lipidi, nukleinske kiseline i proteini. |
Za radoznale nešto više o biomolekulima |
Odakle su došli biomolekuli? |
|
Na početku su postojale samo neorganske komponente. Od njih u procesima hemijskih reakcija nastaju neorganski molekuli. |
Prilagođeno od: NASA/Goddard Space Flight Center/Francis Reddy/Wikimedia Commons (Public Domain). Benjah-bmm27/Wikimedia Commons (Public Domain). Thomas Splettstoesser/Wikimedia Commons (Public Domain), Incnis Mrsi/Wikimedia Commons (CC0 1.0 DEED), Zephyris at the English-language Wikipedia/Wikimedia Commons (CCBY-SA 3.0 DEED), NSF (CC BY-SA 3.0 DEED), Kelvin Song/Wikimedia Commons (CC0` 1.0 DEED), NASA/Wikimedia Commons (Public Domain) |
Kako se moglo dogoditi da život nastane iz neživih komponenti? Elementarne čestice, nastale nakon Velikog prasta formirale su prve atome, koji su potom 1formirali prve molekule. Postepenim prelaskom od jednostavnih ka složenim molekulima, preko složenih sistema, i na kraju do živih sistema. Neorganski molekuli su se usložnjavali i gradili male organske molekule (monomere). neorganski molekuli → mali organski molekuli. Kada je koncentracija malih organskih molekula postala dovoljna, oni su se spojili u složenije molekule, biomolekule (organski polimeri, lipidi, nukleinske kiseline, proteini,..). mali organski molekuli → biomolekuli. Kada su se stvarali biomolekuli, na Zemlji su vladali sasvim drugačiji uslovi od onoga kako je danas. Ovi uslovi su davna prošlost. Danas samo živi organizmi stvaraju biomolekule. Biomolekuli doveli su do ćelija, koje su zauzvrat formirale višećelijske organizme. |
Još ponešto o biomolekulima – možete ih jesti |
Put od biomolekula do ćelije? |
||
Samoorganizovanjem biomolekula nastaju membrane, javlja se protoćelija i na kraju osnovna jedinica života – ćelija. |
Zašto se nešto tako ne dešava danas? |
Naučnici smatraju da je do spontane sinteze moglo doći samo u primitivnom okruženju, u uslovima koji su tada vladali u primitivnoj atmosferi Zemlje, bez slobodnog kiseonika te uz obilje energije iz erupcija vulkana i snažnih atmosferskih pražnjenja. Tada je kosmičko zračenje (x-zračenje, ultraljubičasto i infracrveno zračenje, vidljivo zračenje) dopiralo do površine Zemlje i prodiralo duboko u vodene sredine. Istovremeno su i meteoriti „bombardovali“ Zemlju. Takva pojava postala je nemoguća kada je u atmosferu dospeo kiseonik. Pojava kiseonika u atmosferi je dovela do nastanka ozonskog omotača, koji zaklanja Zemlju od većine ultraljubičastog zračenja. |
Šta se dešava sa makromolekulima koji stvaraju svoje identične kopije? |
||
Makromolekuli koji su stvarali identične kopije, oko sebe su izgradili ćelije. Prve ćelije su bile jednoćelijski organizmi nazvane prokariote (Prokaryotes). Kako su postale prokariotske ćelije, još uvek nije potpuno razjašnjeno. Osim ribozoma, prokariote nisu imale jezgro i organele, a bile su opkoljene ćelijskim zidom i membranom. Imale su svoj nasledni materijal, nazvan nukleoid, a koji je plutao slobodan u citoplazmi. Kako se prokariote razmnožavaju? Ove ćelije se umnožavaju prostom ćelijskom deobom. |
Da li znamo kako se prva ćelija formirala? |
||
Ne znamo tačan način na koji se prva ćelija razvila. Međutim, znamo moguće načine kako se organski molekul može formirati, kao i mnoge načine na koji bi se mogli razmnožavati. |
Šta se dalje događalo sa prokariotskim ćelijama ? |
||
Prokariotske ćelije prelaze ka znatno složenijim ćelijama → eukariotske ćelije. To se dogodilo pre oko 2,1 milijardi godina. |
Eukariotske ćelije imaju jasno definisanu oblast sa genetskim materijalom (jedro) i velik broj organela koje imaju određene funkcije. U jedru se nalazi DNK* unutar kojeg su smeštene informacije o građi i funkcionisanju ćelije. *DNK (DezoksiriboNukleinska Kiselina, engl. DeoxyriboNucleic Acid, DNA) |
DNK molekul stvara svoje identične kopije, od prvobitne DNK nastaju dve identične kopije. DNK sadrži uputstva za pravilno funkcionisanje svih živih organizama, govori telu koje komponente da stvori, kada, kako i koliko. |
Kako je došlo do razvoja složenih ćelija? |
Koje su razlike između prokariotskih i eukariotskih ćelija? | |
PROKARIOTSKE ĆELIIJE Ove ćelije su svojstvo jednoćelijskih organizama (bakterije i modrozelene alge). Njihova veličina je 0,1 μm–5 μm Nemaju jedro. Osim ribozoma nemaju ćelijske organele. Genetski materijal (DNK) je slobodan i nalazi se u delu citoplazme (nukleoid). Proces replikacije DNK odvija se u citoplazmi Pojavile su se pre oko 3,5 milijardi godina. |
EUKARIOTSKE ĆELIIJE To su ćelije čoveka, životinja, biljaka i gljiva. Njihova veličina je 10 μm–100 μm Imaju jedro. Imaju ćelijske organele. Genetski materijal (DNK) se nalazi u jedru. Proces replikacije DNK odvija se u jedru. Pojavile su se pre oko 2,1 milijardi godina. |
Sve ćelije imaju citoplazmu, ribozome, membranu i genetički materijal. Isti osnovni mehanizmi regulišu i prokariotske i eukariotske ćelije. Ovo nam ukazuje da sve današnje ćelije potiču od određenog pretka. |
Naučite više o razlikama između prokariotskih i eukariotskih ćelija |
Kakva je bila atmosfera kada su se pojavili jednoćelijski organizmi, prokariote? |
||
Jednoćelijski organizmi se pojavljuju na Zemlji kada je njena atmosfera bila puna ugljen-dioksida, ugljen-monoksida i vodonik-sulfida. Stoga su prvi oblici života mogli naći potrebnu zaštitu samo u vodenim sredinama, jer u atmosferi nije bilo ni slobodnog kiseonika niti ozona da bi se apsorbovalo sunčevo ultraljubičasto zračenje (UV). |
||
Zašto je UV zračenje opasno za prokariote? To zračenje uzrokuje oštećenja na molekulskom nivou dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). Dakle, jednoćelijski organizmi pojavljuju se u vodi kada je atmosfera bila puna ugljen-dioksida (CO2), ugljen-monoksida (CO) i vodonik-sulfita (H2S). |
Procesima fotosinteze stvarao se kiseonik i kasnije je nastao ozonski omotač. Deo opasnog UV* zračenja „izgubio“ se u ozonskom omotaču. Ozonski omotač u potpunosti apsorbuje UVC i dobrim udelom (oko 90%) UVB zračenje, a potpuno propušta UVA zračenje. Koliko će štetnog zračenja biti apsorbovano, zavisi od debljine ozonskog omotača. Što deblji omotač, veća je apsorpcija. Zašto je ozonski omotač važan za razvoj ćelija? Razvoj ćelija ometalo je opasno UV* zračenje. Otklanjanjem opasnog zračenja ćelije su se mogle dalje razvijati i usložnjavati. *UV zračenje nalazi se između x-zračenja i ljubičastog dela vidljive svetlosti. Ono obuhvata talasne dužine od 10 nm do 400 nm. Energija UV fotona se kreće od 3 eV do 12 eV. |
|
Šta UV zraci mogu učiniti našem DNK? |
Koliko traje evolucija ćelije? |
||
Evolucija ćelije traje 3 do 4 milijarde godina. Možete li zamisliti koliko su milijarde godina dug period? |
Koliko je vremena trebalo da se razviju ostali oblici života? |
||
Ostali oblici života su se razvili u periodu od 600 miliona godina. |
Kakva je razlika između ćelije i molekula? |
||
Kada se atomi udruže jedni sa drugima, oni stvaraju posebne veze. Ova asocijacija atoma putem veza rezultira formiranjem molekula. Molekuli se mogu naći svugde, ne samo u živim organizmima. Oni su mnogo manji od ćelija. Više molekula gradi makromolekule poput proteina, lipida, itd. Ovi veći molekuli su zatim deo ćelije. Dakle, ćeliju čini više molekula. Ćelije se nalaze samo u živim organizmima. |
Možete li zamisliti koliko je atoma potrebno za formiranje jedne jedine ćelije? Prema procenama, u tipičnoj ljudskoj ćeliji ima oko 1014 atoma ili Ovaj broj atoma u ćeliji je samo gruba procena, pošto se u ljudskom telu nalaze mnogobrojne vrste ćelija različitih veličina. |
Svaki atom u našem telu je star milijarde godina! Kako to? Važan deo našeg tela jeste atom vodonika, Njega u našem telu ima oko 65 %. Vodonik je i najčešći element u svemiru, a stvoren je u Velikom prasku pre 13,7 milijardi godina. Koliko ima atoma u ljudskom telu? Čovek težine 70 kg ima oko atoma. Iza broja 7 sledi 27 nula.
Atomi koji čine vaše telo uglavnom su prazan prostor. Da nema tog praznog prostora, vaša zapremina bi bila mala. kao sićušna čestica prašine. |
Da li jednostavnije i brže pisati: ili ? Kada pišemo 27 nula, moramo paziti da ih zapravo napišemo 27. Drugi način pisanja (7.1027) je mnogo pregledniji, a i štiti nas od pogrešnog brojanja nula. |
Šta se dešavalo sa mnogim organizmima tokom poslednjih 500 miliona godina? |
|
Mnoge biljke i životinje su davno nastale, što znači da na Zemlji više ne postoje. Nema ni jednog jedinog primerka dinosaura. Izumrli su. Različiti su razlozi izumiranja dinosaura poput: udara asteroida, vulkanskih aktivnosti, pomicanja kontinenata, itd. Što mislite, može li sutra i čovek izumreti? Uništavanjem svoje okoline, neophodne za njegov život – od zagađenja vazduha, vode do zagađenja tla – čovek seče granu na kojoj sedi! Dakle, možemo nestati i bez udara asteroida, vulkanskih aktivnosti i pomicanja kontinenata, usled zagađivanja naše okoline i uništavanja resursa neophodnih za život. |
|
Kao primer može poslužiti ogromna kolonija jasike, poznata pod nazivom Pando (ili drhtavi džin) u SAD. To je ogromno prostranstvo od 40.000 stabala, čija je starost procenjena na oko 80.000 godina. Sva stabla ove kolonije su klonovi sa identičnim genetskim sastavom, te se zajedno smatraju jednim bićem. To i najveći i najteži organizam na svetu, čija je težina veća od 6000 tona. Šta se dešava sa ovim najvećim organizmom? Ovaj organizam propada, prestao je da se reprodukuje pre 30 do 40 godina, što znači da izumire. Naučnici pretpostavljaju da razloge njegovog izumiranja valja potražiti u ljudskoj aktivnosti. Ljudi su omogućili nekontroliranu ispašu, jer su dozvolili da lokalna populacija jelena poraste. Jeleni uništavaju nove mladice jasike i ona se ne može reprodukovati. Do saznanja da jasika izumire naučnici su došli analiziranjem davnih snimaka (iz 1939. godine) kolonije iz vazduha. |
Šta znači pojam evolucije? |
||
Evolucija podrazumeva razvoj tela (molekule, vrste, itd.) od nižeg ka višem stepenu, od jednostavnijeg ka složenijem obliku. Kada se radi o živim organizmima, to je izuzetno dugotrajan proces postepenih promena. |
Zbog čega je naučnicima tako teško da dođu do saznanja o poreklu života? |
||
Pre svega, nauka pretpostavlja da je poreklo života nastalo prirodnim procesom, koji nije vođen inteligencijom bilo koje vrste. Da li se to može ilustrovati na neki način? Za poređenje se može iskoristiti vatra u šumi. Kada se zapali vatra u šumi, ona nastavlja da gori, sve dok se uslovi ne promene, na primer, dok ne nestane drveta ili ne nestane vazduha. Šta je sa biohemijskim reakcijama u živim bićima? Da li su one kontrolisane? Hemijske reakcije u živim bićima su precizno kontrolisane, kako bi održale svoj život. Kontrolni centar je jedro koje upravlja aktivnostima ćelije. |
Čovek je na Zemlji, život teče. Da li će teći i dalje? Da li će ga čovek svojim delovanjem uništiti? Naučite više o svetu oko nas čitajući dalje. Naučite kako da ga očuvate i poboljšate! |
Na kraju ovog poglavlja o ćeliji i kroz pesmu: |