4.3. Kako je tekao razvoj života na Zemlji?

Razvoj života na Zemlji trajao je veoma dugo. Pogledajmo ukratko kako je tekao.

*Marčisonov meteorit dao je prvi dokaz o postojanju aminokiselina, osnovnih sastojaka života u sunčevom sistemu.

Kada se javlja život na Zemlji?

Pre oko

3.8

milijardi

godina

Prošlo je oko 750 miliona godina od trenutka kad se Zemlje formiranja (pre oko 3.8 milijardi godina).

Pojavljuje se život na Zemlji!

Kako nastaje?

Kada su biomolekuli počeli da formiraju prve ćelije – protoćelije, pojavljuje se život.

Šta su protoćelije?

Protoćelije su imale veoma jednostavnu strukturu. Postojala je struktura nalik na membranu, koja je održavala hemijske procese različitim od onih koji su se odvijali u okolini. Ove protoćelije su imale metabolizam, repricirale su se i verovatno je da su iz njih nastale prve stvarne ćelije.

Koje su bile prve stvarne ćelije?

Pre oko

3.6

milijardi

godina

Naučnici smatraju da su se prve stvarne ćelije

prokariote

razvile iz protoćelije. Prokariote jesu mali jednoćelijski organizmi jednostavne građe. Ove ćelije su milionima godina bile jedini oblik života na Zemlji, pre nego što su se razvile ćelije sa jedro.

Prokariotskim organizmima pripadaju bakterije, cijanobakterije i mikoplazme.

Kada su se pojavile prve ćelije sa jedrom?

Pre oko

2

milijardi

godina

Pre oko 2.1 milijardi godina javljaju se prvi jednoćelijski organizmi koji su imali ćelijsko jedro

eukariote.

Sve biljke, životinje, pa i čovek, građeni su od ovog tipa ćelija.

To što su se pojavile kasnije od ostalih ćelijskih organizama, objašnjava se potrebom za kiseonikom. Prethodnim ćelijama nije trebao kiseonik da bi preživele.

Kada dolazi do pojave višećelijskih organizama?

Pre oko

1.6–1.2

milijarde

godina

Pre oko 1 milijarde godina javljaju se

prvi višećelijski organizmi.

To je bio samo početak formiranja većih i specijalizovanih oblika života.

Prvi višećelijski organizmi bili su jednostavni, bez tvrdih delova tela, te nisu dobro sačuvani u fosilnim ostacima.

Još uvek je nejasno zašto i kako su nastali. Postoje različite teorije nastanka viših oblika života.

Mikrofosil star milijardu godina, pronađen je početkom 2021. godine u Škotskoj. On sadrži dva različita tipa ćelija i pretpostavlja se da bi mogao biti najranija višećelijska životinja ikada zabeležena.

Kada dolazi do pojave različitih životinja na Zemlji?

Pre oko 540 miliona godina život je buknuo ODJEDNOM i to nazivamo „Kambrijumska eksplozija“. Bila je to

eksplozija života.

Došlo je do nagle pojave novih višećelijskih organizama i ogromnog broja različitih oblika.

To je najmisteriozniji, a ujedno i najznačajniji događaj u istoriji života. Razlog ove „eksplozije“ nije poznat.

Neki ovu naglu pojavu života nazivaju i „eksplozija života“.

Odakle potiče ime Kambrijumska eksplozija?

„Kambrijumska eksplozija“ potiče od naziva geološke ere Kambrijum (pre oko 540 miliona godina) u kojoj je došlo do naglog razvoja višećelijskih makroskopskih organizama.

Kada biljke počinju da osvajaju kopno?

Pre oko

500

miliona

godina

Pre oko 500 miliona godina

biljke osvajaju kopno.

Jedan od glavnih preduslova za izlazak biljaka na kopno bilo je postojanje kiseonika i ozona u atmosferi.

Malo se zna o prvim predstavnicima biljnog sveta na kopnu. Prve biljke su se razmnožavale sporama. Naučnici su 2021. godine pronašli najstarije spore kopnenih biljka na Zemlji. Pronađene spore datiraju od pre oko 480 miliona godina.

Kada životinje osvajaju kopno?

Pre oko

380

miliona

godina

Pre oko 380 miliona godina

životinje osvajaju kopno.

Za život na kopnu bila su potrebna nova savršenija čula poput sluha i vida, kao i novi organi, prvenstveno organi za disanje.

Za preživljavanje na kopnu životinjama je trebala hrana, stoga su životinje na kopno izašle tek nakon biljaka.

Kada se pojavljuju dinosauri na Zemlji?

Pre oko

250

miliona

godina

Pre oko 250 miliona godina pojavljuju se

dinosauri.

Oni vladaju Zemljom skoro 200 miliona godina, a izumrli su pre oko 65 miliona godina.

Prvi dinosauri su bili maleni kao mace. U Poljskoj su pronađeni njihovi otisci veličine 2-4 cm. Tokom vremena njihova veličina se povećala do više metara da bi na kraju postali džinovski vladari planete Zemlje.

Postoji puno zanimljivih pretpostavki o razlogu izumiranja dinosaura, ali najverovatnije je da su nestali sa Zemlje nakon stravičnog udara velikog asteroida o Zemlju.

Kada se javljaju sisari na Zemlji?

Pre oko

160

miliona

godina

Pre oko 160 miliona godina javljaju se

sisari.

Oni su bili sićušni kao miševi, što se vidi na osnovu pronađenih fosila. Ovoj skupini sisara pripadamo i mi, ljudi. Prvi sisari su živeli pored dinosaura.

Možete li zamisliti kakva je to bila borba za opstanak?

Tek od nestanka dinosaura sisari počinju se razvijaju, te je omogućeno da sisari zavladaju Zemljom.

Kada se javljaju primati?  

Pre oko

66

miliona

godina

Pre oko 65 miliona godina (nakon nestanka dinosaura) pojavljuju se prvi

primati.

Primati su grupa sisara. Tu spadaju ljudi, majmuni i lemuri.

Pre oko

5–7

miliona

godina

Javljaju se prvi

hominidi

pre 5–7 miliona godina. Oni su najraniji preci čoveka.
Pre pojave današnjeg čoveka postojale su brojne vrste hominida.

Kada se konačno pojavljuju prvi ljudi na Zemlji?

Pre oko

300

hiljada

godina

Pre oko 300 hiljada godina pojavljuje se

savremeni čovek

(Homo sapiens).

Savremeni Homo sapiens menja zemljište, vodu i vazduh planete, što je bez presedana za jednu vrstu.

U Maroku su godine 2017. pronađeni fosilni ostaci stari oko 300.000. godina, tj. oko 100.000 godina stariji od bilo kojih dosad pronađenih fosilnih ostataka homo sapiensa. Pitanje je vremena kad ćemo pronaći i starije fosile.

Naučnici još uvek sklapaju slagalicu o poreklu čoveka!

Evolucija se nije desila odjednom! Moderni čovek je produkt evolutivnih procesa koji idu unazad više od 3.5 milijardi godina, sve do samog početka života na Zemlji.

Evolucija čoveka, kao i svih drugih vrsta, nije se dešavala pravolinijski. Razvijale su se mnoge vrste, koje su odstupale od zajedničkog pretka. Homo sapiens je jedini preživeo, mada je u prošlosti nekoliko ljudskih vrsta živelo istovremeno.

Čovek nije nastao od majmuna!

I ljudi i majmuni su primati. Međutim, ljudi nisu potomci majmuna ili bilo kog primata koji živi danas. U dalekoj prošlosti čovek i majmun imali su istog pretka. Taj predak je živeo pre mnogo godina (pre 7 miliona godina). Od njega je evolucija pošla na dve strane: na jednoj strani se razvio čovek, a na drugoj stani šimpanze.

Da li se glavni oblici razvoja života mogu grafički predstaviti?

Naravno, razvoj života se može prikazati vremenskom skalom. To je linija koju razumemo kao vizuelnu predstavu proteklog vremena.

Kako se vremenskom skalom može prikazati razvoj glavnih oblika života?

Postoji mnogo načina da se prikaže razvoj glavnih oblika života na vremenskoj skali. Pogledajte prikazane primere.

Da li u gornjem primeru uočavate koliko je mali deo vremena u celokupnoj istoriji Zemlje obeležen pojavom homo sapiensa?

Zemlja se formirala pre oko 5 milijardi godina (5^.10⁹), a Homo sapiens se pojavio pre oko 200 hiljada godina (2^.10⁵) :

Koliki udeo vremena od formiranja Zemlje postoji čovek? Koliko je to procenata?

.

Vreme otkad su se pojavili ljudi čini svega 0.004 % vremena od celokupnog vremena u istoriji Zemlje! Dakle, taj deo je manji od 1 %. Zamislite, toliko smo kratko na Zemlji, a koliko smo negativnih promena na njoj učinili svojim načinom života?

Šta je sa civilizacijom?

Rečju civilizacija se označava viši stepen razvoja ljudskog društva. Pojam civilizacije je povezan sa korišćenjem pisma (pismenost), društvenim uređenjem, napretkom i naukom.

Da li je tako bilo od pojave čoveka na Zemlji?

Pre 200.000 godina pojavio se čovek. On je živeo potpuno drugačije od današnjeg čoveka. Ljudi su živeli u malim grupama. Sakupljali su plodove i lovili životinje u potrazi za hranom,

Živeli su u skladu sa prirodom.

O njima ne postoje zapisi, a ono što znamo o njima naučili smo od arheologa.

Kako arheolozi ipak znaju bilo šta o njima?

Arheolozi na osnovu pronađenih i sakupljenih materijalnih ostataka (predmeta koje je pokrila zemlja ili građevina) proučavaju ljudsko društvo od pojave čoveka na Zemlji.

Pre oko 10.000 godina ljudi počinju da uzgajaju useve i pripitomljavaju životinje. Više nisu morali da tragaju za hranom i mogli se duže zadržati na jednom mestu. Počinju da grade naselja i sve više ljudi je moglo da živi zajedno, pa se stoga razvijaju mreže naselja. Postepeno

ljudi počinju da menjaju okolinu.

Zahvaljujući višku hrane stvoreni su uslovi za razvoj drugih zanimanja. Ljudi se specijalizuju i postaju stručnjaci u jednoj vrsti posla.

Pre 5500 godina ljudi su stvorili pismo i počeli su da pišu.

Javljaju se civilizovana društva.

Većina naučnika smatra da se počeci civilizacije podudaraju s pojavom i upotrebom pisma.

Dakle, trebalo je da prođe mnogo godina da bi se razvio viši stepen ljudskog društva, koji se naziva civilizacija.

Da li civilizacija značajno utiče na životnu sredinu?

Odgovor je da.

Uglavnom se priča o uticaju čoveka na okolinu i klimu počev od industrijske revolucije. Međutim, ako se pogleda dublje u istoriju, nema sumnje da uticaj čoveka na okolinu seže do prvih civilizacija. Dovoljno je da samo pomenemo uticaj jedne od prvih civilizacije, civilizacije Maja. Za pisanje su koristili 800 znakova (glife).

Maje menjanju svoju okolinu krčenjem šuma kako bi dobili zemljište potrebno za gajenje još više useva. Ove promene doprinose zagrevanju okoline i do pojave suša. Manjak vode je ugrozio njihovu civilizaciju, što je dovelo do njenog sunovrata.

Maje su izgradile velik broj piramida, hramova, gradova i drugih objekata. Tikal je bio jedan od najznačajnijih kulturnih centara civilizacije Maja.

Civilizacija Maja razvila se oko je 2000 godina pre nove ere u oblasti Jukatan (Meksiko) i u Srednjoj Americi. Ona je bila poznata po svojoj arhitekturi, umetnosti, matematici, astronomiji, medicini itd. Za kraj civilizacije Maja uzima se 1697. godina.

RAZMISLITE:

Kako izgleda budućnost života na Zemlji ako se prema njoj neprijateljski ponašamo?