4.8. Zanimljivosti

Kako je mogao izgledati prvi cvet na zemlji?

Prvi cvet na Zemlji pojavio se pre najmanje 140 miliona godina. Naučnici smatraju da sve vrste cvetova vode poreklo od jednog pretka.

Mada nisu pronađeni ostaci ove biljke, naučnici su na osnovu analize botaničkih podataka rekonstruisali izgled tog cveta. Prvi cvet na planeti bio je sličan mangnoliji, ali je ipak bio drugačiji od bilo kojeg živog cveta.

Koja je bila prva životinja na zemlji?

Naučnici ne mogu sa sigurnošću tvrditi koja je bila prva životinja na Zemlji. Neke od njih su ostavile potomke, a druge su izumrle ne ostavivši nikakav trag. Većina naučnika smatra da je prva životinja na svetu najverovatnije bio običan morski sunđer. Oni su postojali mnogo pre ljudi i dinosaura.

 Da li postoje i druge analize kako bi se moglo utvrditi koja je bila prva životinja na Zemlji?

Naučnici su osmislili i novu vrstu genetske analize. Prema ovoj analizi sledi da su rebronoše (Ctenophora), najraniji oblik životinja na Zemlji.

Rebronoše, (najjednostavniji vid dupljara) su prozračne želatinaste životinje slične meduzama.

Život u vreloj vodi?

U nacionalnom parku Jeloustoun* (SAD) jezero sa termalnom vodom je stanište mikroorganizama koje obožavaju toplotu. Oni žive na temperaturama od 80^oC do 100^oC. Predivna narandžasta boja izvora potiče od cijanobakterija, koje su obogaćene pigmentom karoteinom.

Inače, u različitim vremenskim razdobljima bakterije koje žive oko izvora proizvode različite boje. Leti dominira narandžasta boja.

Pronađena su i živa bića koja opstaju bez kiseonika na rubu vrućih vulkanskih grotla na dnu okeana.

*Jeloustoun je najstariji svetski nacionalni park, osnovan je 1872. godine.

Gde ima više vrsta na kopnu ili u vodi?

Život je počeo u vodi, ali je polako prešao na kopno. Danas je oko nas obilje života i izrazito mnogo različitih vrsta. Ipak, od miliona poznatih vrsta na Zemlji, 80 % njih živi na kopnu, a samo 20 % u vodi.

Zašto je tako?

Veruje se da je razlog veličine životnih vrsta upravo raznovrsnost kopnenih staništa. Ona su podložna čestim promenama, što zahteva adaptaciju vrste na nove uslove. Adaptacija je preduslov stvaranja novih vrsta. Što je životnim vrstama teže, to je životnih vrsta više.

Za razliku od kopnenih staništa, okeani su mnogo stabilnije okruženje, te su i pritisci za stvaranje novih vrsta mnogo manji. Stoga se u vodi nalazi manje životnih vrsta.

Mamuti Vika i Kika

Do sada je u svetu pronađeno oko dvadesetak, u celosti očuvanih skeleta mamuta. Dva su pronađena u Srbiji. Jedan je nazvan „Vika“, star milion i po godina, i to je najstariji mamut pronađen na tlu starog kontinenta. Njegova masa je 10 t, visina 5 m, a dužina 6 m.

Danas se skerlet ovog mamuta, kao i ostaci još četiri mlađa mamuta, nalazi u Mamut parku Viminacijum u centralnoj Srbiji. Mamuti su izloženi u sloju peska, u kome su i pronađeni. Posetioci ovog parka hodaju po istoj prašini kojom su nekad hodali i mamuti. Ovu prašinu je donosio vetar sa Karpata pre više od 15.000 godina.

Drugi mamut je „Kika“, koji je nešto mlađi, star je oko 70.000 godina (visok je 4.7 m, dugačak je 7 m, masa mu je bila 7 t, a dužina kljova oko 3.5 m). Nađen je u okolini Kikinde (Vojvodina).

Koja je ćelija najduža?

Najduža je nervna ćelija (neuron). Ona može dostići dužinu čak do jednog metra (1 m). Njen prečnik je mali (0.01 mm).

Ove ćelije su zadužene za funkcije povezane sa nervnim sistemom.

Najveći dinosaur

Najveći dinosaurus, Argentinosaur, živeo je na Zemlji pre oko 100 miliona godina. Dužina mu je bila oko 40 m, a visina 12 m, dok je težio oko od 100 t.