5. ČOVEK ŽIVI I ODLUČUJE O BUDUĆNOSTI SVOJE OKOLINE
5.11. Merenja uticaja čoveka
|
Celokupna istorija ljudskog društva od pojave prvog čoveka na Zemlji pa sve do danas, neraskidivo je povezana sa planetom Zemljom. Broj ljudi na Zemlji se neprekidno povećavao. Porast broja stanovnika Zemlje neraskidivo je povezan i sa povećanom upotrebom njenih resursa. Prirodni resursi postaju nedovoljni za sve naše potrebe. Pri tome granice Zemlje ostaju nepromenjene! |
|
Ne trošimo samo Zemljine resurse, već i gomilamo otpad. Sama priroda zbog ograničenog kapaciteta ne može apsorbovati sav nastali otpad. |
|
 david Griffiths/Unsplash (Unsplash Licence) |
Da bismo saznali koliko resursa trošimo i na koje sve načine opterećujemo našu planetu, potrebno je imati neku „meru“ da se kvantitativno preračunao ljudski uticaj na prirodno okruženje. Jedna od najopštijih „mera“ jeste ekološki otisak. Njime merimo uticaj ljudi na našu planetu. |
|
Od ostalih mera pored ekološkog otiska za procenjivanje našeg uticaja na prirodu i korišćenje resursa možemo koristiti i mere kao što su karbonski otisak, vodeni otisak, energijski otisak, azotni otisak, fosforni otisak, otpadni otisak itd. Svaka od tih mera se odnosi na resurs prema kojem nosi ime. Vodeni i karbonski otisci spadaju u najznačajnije indikatore zagađenja životne sredine. Mi ćemo se u nastavku pobliže upoznati sa prva tri od navedenih. Ekološki, karbonski i vodeni otisci su komplementarni, jer mere potpuno različite stvari. Postoji mnogo metodoloških sličnosti između različitih otisaka, ali svaki ima svoje specifičnosti povezane sa jedinstvenošću segmenta životne sredine, koji se razmatra. |
|
5.11.1. Ekološki otisak
 |
Ekološki otisak je mera koja pokazuje koliko trošimo ekosistem planete Zemlje. Ekološki otisak predstavlja zbir svih „eko-usluga“ koje ljudi „zahtevaju“ od prirode u obliku osnovnih ljudskih potreba za prostorom, hranom, vodom, energijom, itd. Svako od nas ostavlja svoj ekološki otisak. |
||||||
|
Čemu služi ekološki otisak? |
|||||||
|
Koristeći ekološki otisak možemo uporediti sadašnje potrebe čoveka sa kapacitetom koji poseduje naša planeta Zemlja. Podaci o ekološkom otisku mogu doprineti tome da ljudi smanje korišćenje kapaciteta Zemlje, jer budućnost planete Zemlje je u rukama čoveka! |
|
U čemu se meri ekološki otisak? |
|
Jedinica za ekološki otisak je globalni hektar (gha)*. On pokazuje kolika je površina u hektarima (ha) potrebna da bi se podržao način života, svakog pojedinca, odnosno količina prirodnih resursa koje čovek koristi za svoj način života. Koncept globalnog hektara omogućava da se uporedi ljudska potrošnja i uticaj na prirodu sa ukupnim dostupnim resursima na planeti. Ukoliko se troši više od jednog globalnog hektara po osobi, to znači da je nivo potrošnje veći od biološke sposobnosti planete da obezbedi resurse (ekološki deficit). „Obični” hektar je jedinica za površinu, i to je kvadrat stranice 100 m, odnosno ima površinu od 10000 m2. |
|
Šta se sve uključuje kada se izračunava ekološki otisak? |
|||||||
|
U izračunavanju ekološkog otiska uzima se u obzir:
|
|
Koliko u proseku globalnih hektara troši stanovnik naše zemlje? |
|
Da bi se održao sadašnji način života prema procenama u proseku nam je potrebno da imamo više jedne planete. Tačnije, potrebno je oko 1,7 planeta Zemlja, tj. oko 1,7 globalnih hektara po stanovniku Zemlje. To znači da čovečanstvo živi iznad granice održivosti planete Zemlje, kao i sposobnosti njenog ekološkog sistema da nadoknadi sve što se potroši i apsorbuje sav otpad koji se stvori. Svakako sledi da sa porastom svetske populacije raste i potreba za resursima. Veće industrijalizovane zemlje sa visokim standardom života imaju veći ekološki otisak po osobi, pošto koriste više resursa u odnosu na manje razvijene zemlje. |
 Global Footprint Network, Open data Platform/ Wikimedi Common (CC BY-SA 4.0) |
|
Za koga se sve može izračunati ekološki otisak? |
|
Ekološki otisak otisak se može izračunati za pojedinca, različite populacije, organizacije, gradove, regione, države ili za celu planetu. Možete izračunati i svoj lični ekološki otisak. |
|
Da li svi ostavljamo jednak ekološki otisak? |
|
 |
Ne, neki po zemlji hodaju sa veoma malim „ekološkim“ stopalima ostavljajući mali ekološki otisak. Nasuprot tome, ima ljudi koji hodaju velikim „ekološkim“ stopalima i za sobom ostavljaju velike ekološke otiske. Ti ljudi ne razmišljaju o posledicama koje iz toga proizilaze. Nekima je za način života potrebno mnogo više nego što sama priroda može da obnovi. Oni zbog takvog načina života troše više resursa i više energije nego što priroda može da proizvede. Ako preterujemo sa upotrebom papira, moraju se seći nova stabla, a ona ne mogu da rastu onom brzinom, kojom ih mi sečemo. |
|
Upoznajmo se bolje sa ekološkim otiskom: |
|
Kako se može izračunati koliki ekološki otisak „ostavljate“ svakodnevno? |
|||
 |
Najčešće se ekološki otisak izražava preko broja planeta koje su neophodne da se podrži trenutna potrošnja resursa planete. U izračunavanju ekološkog otiska koriste se proračuni. Oni sadrže mnogo promenljivih i takvi proračuni mogu postati veoma komplikovani. Ipak, ako ste radoznali i želite da saznate, postoji način za to. Danas na internetu postoje brojni kalkulatori ekološkog otiska. Tu su pitanja na koja treba da odgovorite i saznaćete koliki je vaš ekološki otisak. |
||
|
Koliki je vaš ekološki otisak? Koliki je ekološki otisak vaših prijatelja? Kliknite na slike i otkrijte. |
 |
 |
|
Potrudimo se svi zajedno da ostavljamo što manji ekološki otisak! |
|
NE ZABORAVITE DA IMAMO SAMO JEDNU PLANETU! |
5.11.2. Karbonski otisak
 |
To je mera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske promene. Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu emitovanih gasova staklene bašte, proizvedenih direktno ili iindirektno od strane pojedinca, organizacije, događaja ili proizvoda. Možemo govoriti o ličnom (individualnom) karbonskom otisku, nacionalnom karbonskom otisku, karbonskom otisku domaćinstva ili organizacije, itd. |
|
Karbonski otisak osmislila je naftna kompanija Britiš petroleum (British Petroleum) 2004. godine. Razlog je bio da se za klimatske promene okrive pojedinci. |
|
|
Kako se meri karbonski otisak? |
| Karbonski otisak izražava se u tonama ekvivalenata ugljen-dioksida (CO2e).
Ovu mernu jedinicu je kreirao Međuvladin panel o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change, IPCC). Ideja je da se uticaj svakog gasa staklene bašte poveže u jednu meru i izrazi u obliku količine ugljen-dioksida*. *Za upoređivanja sposobnosti svakog gasa staklene bašte da apsorbuje toplotu u atmosferi u odnosu na druge gasove, razvijen je koncept globalnog potencijala zagrevanja (GWP). On predstavlja odnos toplote apsorbovane od strane jedinične mase jednog gasa u odnosu na toplotu apsorbovanu od strane jedinične mase CO2 u toku određenog perioda. Više o tome naći ćete u drugoj knjizi u poglavlju gasovi zagađivači. |
|
Kako možemo smanjiti karbonski otisak? |
|
 |
Evo nekoliko načina na koje možemo smanjiti karbonski otisak:
|
|
Saznajte još ponešto o karbonskom otisku: |
|
Nastojmo da svaki dan smanjujemo karbonski otisak! |
5.11.3. Vodeni otisak
 |
Toliko smo navikli da svakodnevno koristimo vodu kako bismo zadovoljili mnoge naše potrebe, Korišćenjem vode se u nizu nezavisnih aktivnosti stvaraju i velike količine otpadnih voda. Da bi se sve aktivnosti koje zagađuju vodene resurse na Zemlji prikazale na zajedno, godine 2002. je uveden vodeni otisak kao pokazatelj potrošnje vode. |
|
Vodeni otisak je količina vode koja se koristi u proizvodnji robe i usluga, koje konzumiraju pojedinci, zajednice i preduzeća. |
|
|
U kojim jedinicama se izražava vodeni otisak? |
|
|
Vodeni otisak meri upotrebu vode u kubnim metrima (m3). Ponekad se izražava i preko litara (l)*. *1m3=1000 l |
|
Koje su komponente vodeneg otiska? |
||
|
Ukupni vodeni otisak sastoji se od sledeće tri komponente: |
||
 Fotografisao Mladen Franko |
Plavi vodeni otisak uključuje potrošnju vode površinske i podzemne vode pri proizvodnji dobara ili pružanju usluga. To je pokazatelj upotrebe sveže vode iz prirodnih nadzemnih i podzemnih izvora i rezervoara, namenjene upotrebi pojedinaca, grada, države ili celokupnog čovečanstva pri proizvodnji dobara i pružanju usluga. |
|
 Fotografisao Mladen Franko |
Zeleni vodeni otisak podrazumeva potrošnju vode dobijene iz padavina za prirodni razvoj vegetacije. Ta voda se skladišti u zoni korena i u zemljištu. Ona isparava, prenosi se ili se ugrađuje u biljke. Od velikog je značaja za poljoprivredu. |
|
 Wikimedia Common (Public Domain) |
Sivi vodeni otisak se odnosi na zagađenje vodenih resursa. Sivi vodeni otisak uključuje vodu koja je neophodna za razblaženje zagađivača, koji se stvorio u datom procesu da bi se zadovoljili zahtevi standarda kvaliteta. Ona je indikator stepena zagađenja sveže vode nastalog pri proizvodnji dobara i usluga za pojedinca, grupu ili globalnu populaciju. |
|
|
Da li mi u našim domaćinstvima proizvodimo sivu vodu? |
|||||||
|
Svakako da naša svakodnevna upotreba vode generiše i sivu vodu. To je iskorišćena voda od umivanja, pranja zuba, tuširanja, pranja sudova, pranja veša, koja ode u kanalizaciju. U njoj su sada sapuni, pasta za zube, šamponi, detergenti, ostaci hrane, ulja za kuvanje, masti, kosa i drugi zagađivači čiste vode. Siva voda je po količini najveći sastojak ukupnog protoka otpadnih voda iz domaćinstava. Postoji razlika između sive vode i otpadne vode iz toaleta (ili „crne vode”), a to je organski udeo. Kanalizacija ima mnogo veće organsko opterećenje u odnosu na sivu vodu. |
|
Šta je vaš vodeni otisak? |
|||||||
|
Vaš vodeni otisak je količina vode koju koristite u svom svakodnevnom životu. Tu se podrazumeva i voda koju u domaćinstvu koristite za pripremu hrane, tuširanje, čišćenje, ispiranje toaleta, kao i voda koja se koristi za proizvodnju dobara koje koristite u svakodnevnom životu, kao što su vaše knjige, mobilni, automobil, nameštaj, odeća, obuća, i dr. |
|
Vodeni otisak: |
|
Koristimo vodu racionalno! |
|
NE ZABORAVITE, RESURSI VODE SU OGRANIČENI! |
5.11.4. Nekoliko primera iz našeg okruženja
|
Da li bacate neistrošeni papir? Gde ga odlažete? Zamislite koliko tek papira bespovratno trošimo za papirnate ubruse!? Da ne spominjemo probleme koje uzrokuju industrijska postrojenja poput ispuštanja velikih količina ugljen-dioksida zbog prevelike potrošnje energije, koje priroda ne može da uskladišti u okeane ili biomasu. |
|
Hranu konzumiramo svaki dan. Za njenu proizvodnju neophodna je voda. Navedimo samo nekoliko primera vodenog otiska za hranu. Za 1 kg govedine utroši se 15.415 l vode. Za jednu jabuku potrebno je 75 l vode. Za proizvodnju 1 kg sira potrebno je utrošiti 3.178 l vode. Za proizvodnju 1 kg hleba potroši se 1.608 l vode. Za 1kg ćokolade utroši se 17.196 l vode. Za samo jednu šoljicu kafe potrebno je 132 l vode. Voda se troši za zalivanje biljke kafe, zatim u procesu njene proizvodnje, pakovanja, transporta do odredišta. Za razliku od kafe čaj ima manji vodeni otisak, šolja čaja ima vodeni otisak od 34 l. Za proizvodnju dobara koje koristimo takođe je potrebna voda. Tako se, na primer, za proizvodnju jednog mobilnog telefona utroši 916 l vode, za jedan automobil 65.000 l vode, a za farmerice 8000 l vode. |
|
|
Koliko se troši vode ako se svaki dan kupamo? Zamislite milijardu ljudi koji potroše 40 l tople vode za kupanje. I to je samo deo našeg vodenog otiska. Koliko je to litara dnevno? Dnevno je to za tu milijardu potrebno je 40 milijardi litara tople vode. Tu vodu treba i zagrejati. Koliko je to energije potrebno za zagrevanje? Masa vode koju treba zagrejati je
Samo zapamtite, mi vodu grejemo električnim grejačem (električni. bojler) obično do Ovo je samo jedan primer ponašanja koji opterećuje okolinu. A gde su šamponi puni hemikalija, koje odlaze u kanalizaciju, a dalje u reke ili mora? |
– energija potrebna za promenu temperature od početne, 
do krajnje, 
temperature.
– masa
– specifični toplotni kapacitet (pokazuje koliko je energije potrebno da se zagreje 
, toplotni kapacitet vode je 
. a zagrevamo je od 
do 
Energija koja nam je potrebna za to jeste
i onda je razblažujemo hladnom vodom, tako da trošimo još više električne energije nego što je ovde izračunato. Ali ovo u svakom slučaju već spada u energijski otisak.