5. ČOVEK ŽIVI I ODLUČUJE O BUDUĆNOSTI SVOJE OKOLINE

5.2. Životna sredina

Gde živi čovek?

Fotografisao Mladen Franko

Naravno, u određenom prostoru! Taj prostor je deo prirode.

Da li čovek treba da uništava ovaj prostor?

Nikako ne treba, treba ga očuvati!

Opstanak čoveka zavisi od zdravog i funkcionalnog okruženja!

Kako se naziva taj prostor?

Taj prostor se zove životna sredina.

Šta je životna sredina?

Jesen, živa i neživa priroda
Fotografisao Mladen Franko

To je deo prostora na Zemlji koji omogućava život čoveka i drugih živih bića.

Životna sredina je sve oko nas. Bacite pogled naokolo, pogledajte vašu okolinu!

Šta čini vašu životnu sredinu?

Šta čini životnu sredinu organizama?

Sve ono što ih okružuje. To je sve ono što se nalazi izvan čovekovog organizma.

Fotografisala Mira Terzić

Prirodna sredina.

Svet prirode odnosi se na sve žive organizme i nežive stvari koje se prirodno javljaju u okruženju. Taj svet je postojao milijardama godina pre čoveka:

    • vazduh (atmosfera),
    • voda (hidrosfera),
    • zemljište,
    • biljke i
    • životinje.
Fotografisao Mladen Franko

Neprirodna sredina.

Neprirorna (izgrađena) sredina odnosi se na okruženje koje je čovek stvorio (svojom rukom i umom), a nije iz prirodnog okruženja.

Fotografisao Mladen Franko

Različiti parametri:

  • pritisak,
  • temperatura,
  • izvori energije,
  • svetlost,
  • vlažnost,
  • kao i drugi parametri kojima su izloženi čovek i svi drugi organizmi.

Kakve životne sredine postoje?

Fotografisao Mladen Franko

U zavisnosti od osnovnih osobina prostora, mogu se razlikovati dve osnovne životne sredine:

  • kopnena i
  • vodena.
Fotografisao Mladen Franko

Na kopnu postoje sledeće životne sredine:

  • vazdušna,
  • zemljišna i
  • podzemna.

Da li su različite vrste organizama, neživa materija i energija povezani?

Da, povezani su. Oni čine neraskidivo jedinstvo — ekosistem.

Šta je ekosistem?

Fotografisao Mladen Franko

Ekositem je ekološki sistem i predstavlja jedinstvo nežive i žive prirode.

To je veoma složen, integrisan i dinamičan sistem. On je izvor supstanci i energije za osnovne životne procese živih bića.

Ekosistem se definiše na različite načine. Međutim, sve definicije ističu da ekosistem predstavlja neraskidivo jedinstvo žive i nežive prirode. Organizmi ne mogu bez nežive prirode koja im omogućava uslove za život.

Da li postoje procesi u ekosistemu?

Da, postoje. Ti procesi u ekosistemu su:

  • kruženja materije,
  • proticanje energije i
  • transformacije energije.

U ove procese su uključeni svi organizmi.

Za funkcionisanje ekosistema treba da se energija stalno unosi u njega. Ona se transformiše i protiče kroz ekosistem i na raznim mestima se oslobađa u vidu toplote. Bez stalnog dotoka energije, ćelije ne mogu da funkcionišu i dolazi do uginuća ćelije.
Materija je ta, koja kruži u ekosistemu. Atomi, molekuli i joni iz nežive sredine dospevaju do živih organizama i nazad.
Prilagođena fotografija. Fotografisao Mladen Franko

Ekosistem opstaje zahvaljujući kombinaciji kruženja materije i protoka energije!

Koji su to procesi kruženja materije u ekosistemu?

Najznačajniji procesi kruženja materije u prirodi su: kruženje vode, kruženje ugljenika, kruženje azota, kruženje kiseonika i kruženje fosfora. Ovi procesi su ključni za opstanak organizama. Kada materija u ekosistemima ne bi kružila, ona bi se potrošila. Da navedemo primer, ugljen-dioksid bi se tako potrošio za 35 godina.

Prilagođena fotografija. Fotografisao Mladen Franko

License

Icon for the Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License

UPOZNAJMO SVET I NAČINIMO GA BOLJIM ZA ŽIVOT Copyright © 2024 by University of Nova Gorica Press is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License, except where otherwise noted.

Share This Book