5. ČOVEK ŽIVI I ODLUČUJE O BUDUĆNOSTI SVOJE OKOLINE
5.8. Životna sredina u krizi?
|
Da li je naša životna sredina dospela u krizu? |
||||||
 Prilagođena fotografija. Fotografisao Mladen Franko |
Većina ljudi koji se bave problemima vezanim za životnu sredinu ima pozitivan odgovor na ovo pitanje. Koji je vaš odgovor? |
|||||
|
Da li to zavisi i od našeg načina razmišljanja i ponašanja? |
||||||
|
Postoje različiti načini razmišljanja o problemima vezanim za životnu sredinu i načinima njihovog rešavanja. Pokušajte da sami pronađete odgovore na sledeća pitanja: Zašto bismo se brinuli o životnoj sredini? Da li smo mi najznačajnija bića na planeti Zemlji, pa imamo pravo da koristimo njena bogatstva u ogromnim razmerama ne razmišljajući o posledicama? Da li imamo obavezu da čuvamo našu životnu sredinu za generacije koje dolaze? Da li treba da uskladimo svoje aktivnosti tako da ne ugrožavamo i druge vrste koje žive na Zemlji? Šta treba da učinim kao pojedinac da što manje dovodim životnu sredinu u krizu? |
|
Koji su uzroci krize u životnoj sredini? |
||||||
 Na plažama su otpaci koje je bacio čovek — plastika, guma, metali, i sve ono što ne može da se otopi u vodi epSos.de/Wikimedia Commons (CC BY 2.0) |
Mnogo toga se promenilo na planeti Zemlji od pojave čoveka: povećanje brojnosti ljudske vrste, povećanje nivoa zagađenja vode, vazduha i zemljišta, uništavanje tropskih šuma, krčenje šuma, padanje kiselih kiša, odlaganje toksičnog hemijskog otpada, povećanje efekta staklene bašte, odlaganje radioaktivnog otpada, itd. Ovo su samo neki od faktora koji doprinose promenama u okolini, ali nažalost, ne nabolje! Jedna od posledica je i uništavanje, tačnije prekidanje lanaca ishrane, a samim tim i prenosa materije i protoka energije u životnoj sredini. |
|||||
|
Porast broja stanovnika? |
||||||
|
Na Zemlji živi više od 8 milijardi ljudi*. Broj stanovnika na Zemlji je bio relativno mali do prve godine nove ere. Procenjuje se da je na Zemlji živelo oko 300 miliona stanovnika. Sve do početka 19. veka broj stanovnika nije prešao 1 milijardu. Nije moglo doći do povećanja broja stanovnika Zemlje zbog zaraza, bolesti, siromaštva i čestih ratova. Ljudski život većine ljudi nije ostao upamćen, osim života šačice bogatih. Naučnici smatraju da je od postanka sveta do danas rođeno oko 108 milijardi ljudi. |
|
Koji su razlozi povećanja broja stanovnika? Na povećanje broja stanovnika na Zemlji glavne uticaje su imali: – razvoj poljoprivrede, što je dovelo do stabilnog snabdevanja hranom i – industrijska revolucija. |
|
Kako povećanje stanovništva Zemlje utiče na povećanje potrošnje prirodnih resursa? Uticaj povećanja stanovništva na potrošnju je ogroman! Trošimo više i trošimo brže! Brzina potrošnje prirodnih resursa raste, čime se ugrožava prirodna održivost. |
|
Da li čovek može uticati da se stanje životne sredine poboljša? |
||||||
|
Da može, itekako. Svoja znanja i resurse trebalo bi da iskoristi kako bi što manje ugrožavao okolinu u kojoj živi. Čovek ima tu sposobnost da menja životnu sredinu i samo je treba iskoristiti na adekvatan način. |
|
Pogledajte kako možemo spasti našu planetu: |
|
Šta je potrebno za spas planete? |
|||
 |
Na početku i kraju svega o sredini u kojoj živi mora da postoji znanje i veštine primene tog znanja! Zemlju kao sistem treba razumeti. Zemlju treba voleti! |
||
|
Zašto spasavati planetu? |
||
|
|
Zato što je Zemlja:
Zbog toga su neophodna praćenja, merenje i detekcija svih vrsta zagađenja, zatim primena različitih mera zaštite te uklanjanje/smanjivanje uzroka svih mogućih zagađenja. |
|
 böhringer friedrich/Wikimedia Commons (CC BY-SA 2.5) |
Pre više od 150 godina (1867. godine) Johan Štraus II (1825–1899) napisao je poznato muzičko delo „Na lepom plavom Dunavu“ Da li je Dunav još uvek tako plav? |
|
Za one koji vole muziku: „Na lepom Plavom Dunavu“.. Uzivajte slučajući muziku i gledajući slike poznatih autora. Da bi ste saznali više o slikama, uključite tekst: |
|
Tamburice i valcer „Na lepom Plavom Dunavu“:
|
