5.3. Energija protiče kroz životnu sredinu: Putevima sunčeve energije

Osnovni izvor energije na Zemlji je Sunce.

Sunce pokreće procese u našoj okolini. Ti procesi su veoma kompleksni i međusobno isprepleteni. Da nema sunčeve energije, biljke ne bi mogle rasti, životinje i čovek ne bi imali šta da jedu.

Sunce svakodnevno emituje energiju u širokom spektru elektromagnetnog zračenja, koja potiče od fuzionih procesa, koji se odvijaju  u unutrašnjosti Sunca. Veliki deo sunčevog zračenja zbog njegove temperature* ima najintenzivnije zračenje u infracrvenom (IC), vidljivom i ultraljubičastom (UV) delu elektromagnetnog spektra. Mi možemo da vidimo samo deo tog spektra, vidljivu svetlost (380 nm do 750 nm). Nju  doživljavamo kao boje.

*Temperatura površine Sunca iznosi oko 6000 K.

Zamislite divan sunčan dan u prirodi. Ipak, nešto pokušava da ga naruši, formiraju se oblaci na nebu. Ali to nije sve: počinje da duva vetar, grmljavina para nebo i kiša počinje da lije kao „iz kabla“.

Šta se to odjednom desilo sa divnim sunčanim danom? Ko je taj „krivac“ za naglu promenu vremena?

Odgovor je: kretanje energije kroz atmosferu Zemlje

Pogledajte slike. Verovatno se sada pitate:

U kakvoj su vezi solarni paneli i paprika na njivi?

Odgovor je jednostavan: i solarni paneli i biljke (paprika) sakupljaju energiju Sunca. Solarni paneli i biljke rade isti posao, ali to rade na različite načine.

Solarni paneli apsorbuju sunčevu energiju i pretvaraju je u električnu energiju.

Listovi biljaka takođe apsorbuju sunčevu energiju i pretvaraju je u hemijsku energiju (fotosinteza).

Od oba vida sakupljene sunčeve energije čovek ima koristi.

Biljke proizvode hranu. Ovu hranu uzimamo direktno od proizvođača (voće i povrće) ili koristimo hranu potrošača (različite vrste mesa, mleko i slično). Dobijamo energiju potrebnu za život i za naše aktivnosti.

Solarni paneli proizvode električnu energiju. To je obnovljiv izvor energije! Ne trošimo resurse Zemlje, već ih čuvamo.

Da li sva energija Sunca dospe do površine Zemlje?

Krećući se kroz svemir energija Sunca dospeva i do atmosfere, i na kraju, do Zemljine površine. Zemljina atmosfera prilagođava Sunčevu svetlost pre nego što ona dostigne do tla. U atmosferi dolazi do odbijanja, prelamanja, rasejanja i delimične apsorpcije sunčevog zračenja. Time se znatno menja njegov spektralni sastav. Na svom putu kroz sisteme naše planete sunčeva energija stiže i do fotosintetičkih organizama. Ta energija počinje da teče kroz ekosisteme.

Šta je to protok energije kroz ekosisteme?

Protok energije je proticanje energije kroz živa bića unutar ekosistema. 

Kako enegija Sunca dospeva u ekosisteme?

Sunčeva energija ulazi preko fotosintetičkih organizama.

Oni imaju veoma značajnu ulogu u „hvatanju“ sunčeve energije i pretvaranju u drugi oblik energije da bi je i drugi organizmi mogli koristiti. Energija preko lanca ishrane teče od jednog živog bića ka drugom, sve dok ne stigne razgrađivača.

Biljke su apsorbovale energiju Sunca. Gde su je uskladištile?

Ova energija se skladišti u obliku potencijalne energije, koja se nalazi u hemijskim vezama organskih jedinjenja (glukoza). To je energija koja drži različite atome zajedno kako bi se stvorili glukoza i kiseonik.

Da li se ta energija na neki način posle može osloboditi?

Ista ta količina energije se može osloboditi. U ćelijskom disanju se razbija molekul glukoze kada glukoza reaguje sa kiseonikom, pri tome dajući ugljen-dioksid i vodu, a tada se oslobađa energija. Ova oslobođena energija se zatim koristi za životne procese, pa i za čitanje ove knjige. Hemijske reakcije koje se pri tome odvijaju su obrnute od fotosinteze (pogledajte jednačine)

Ćelijsko disanje:       

Fotosinteza:           

Da li znate da dok jedete zelenu salatu i hleb, vi ustvari žvaćete sunčevu energiju?

Znate li da kad pijete čaj, tada pijete sunčevu energiju?

Ovo vam sigurno zvuči malo čudno. Ljudi i životinje ne mogu direktno koristiti sunčevu energiju. To za nas rade biljke i sunčeva energija dospeva do nas putem hrane koju biljke proizvode u vidu šećera — glukozu.

Gde se još čuva sunčeva energija?

U neobnovljivim izvorima energije. Fosilna goriva su primeri neobnovljivih izvora energije. Ova goriva su ostaci drevnih biljaka i morskih životinja, a za njihovo stvaranje  potrebni su milioni godina. Kada koristimo fosilna goriva, uskladištena energija se prenosi na drugi deo sistema. Sagorevanjem fosilnih goriva u termoelektranama proizvodimo električnu energiju. Nju dalje možemo koristiti naprimer za zagrevanje prostorija.

U obnovljivim izvorima energije. Solarni paneli se koriste za apsorpciju zračenja sunčeve energije i za transformisanje energije Sunca u uskladištenu potencijalnu energiju (baterije). Primer uskladištene energije Sunca je i biogorivo. Ono se proizvodi iz biljnog ili životinjskog otpada. Razgradnjom biljnog i životinjskog otpada može se dobiti metan. Biogoriva se najčešće prave od sirka, šećerne trske i kukuruza. Tako sačuvana energija Sunca može da se koristi u sistemima za grejanje, u vozilima.

Da li svi ekosistemi koriste energiju Sunca?

Ne koriste je svi ekosistemi. Na Zemlji postoje i izuzeci. Takvi su na primer ekosistemi koji žive u okolini hidrotermalnih izvora. Oni energiju dobijaju iz hemijskih jedinjenja poput vodonik-sulfida i metana.

Šta je sve uključeno u protok energije?

Protok energije je veoma složen proces. Mnogo toga je uključeno: pretvaranje hemijske energije Sunca u hranu, zatim prenos te energije kroz lanac ishrane na druge organizme, konverziju ultraljubičaste i vidljive svetlosti u toplotnu energiju ekosistema, te ponovno emitovanje toplotnog zračenja u atmosferu.

Da li se prilikom protoka energije kroz ekosistem prenosi sva energija?

Ne, ne prenosi se sva energija. Na svakom nivou lanca ishrane svaki potrošač na narednog prenosi samo 10% energije. Ostala energija se troši na životne procese (disanje, rast), a dosta energije se ispušta u vidu toplote i odlazi u atmosferu.

Da li ste se ikad zapitali kako se biljke hrane?

Da bi živele i rasle, biljke, poput drugih organizama, moraju da se hrane, a za to su im potrebni svetlost Sunca, ugljen-dioksid i voda.

Da bi napravile sopstvenu hranu, pored ove tri komponente potrebna im je i pomoć pigmenta hlorofila, koji se nalazi u samoj biljci. Biljke su kao fabrike, one procesom fotosinteze proizvode sebi hranu.

Da li postoji neka razlika između nas i biljaka u proizvodnji hrane?

Kada smo gladni, mi odemo u kuhinju da napravimo sendvič ili nešto drugo kako bismo utolili glad.

Da li naše telo može samo da proizvode nama neophodnu hranu?

Naravno da ne. Ali biljke to mogu u procesu fotosinteze. Dakle, jedina bitna razlika između biljaka i nas (kao i drugih organizama) jeste da biljke mogu same proizvoditi hranu.

Kako biljke vezuju energiju Sunca?

Biljke vezuju deo sunčeve energije, pretvaraju je u hemijsku energiju organskih jedinjenja (hrana) u

procesu fotosinteze.

Ovo je prvi stepen kretanja energije u ekosistemu.

To je jedan od najvažnijih biohemijskih procesa u biljkama!

Pored biljaka energiju Sunca koriste alge i neki mikroorganizmi (npr. cijanobakterije).

Biljke su te koje nam omogućuju da koristimo energiju Sunca.

Da li i čovek uspeva da iskoristi energiju Sunca „hvatajući“ je i pretvarajući je u druge oblike upotrebljive energije? 

Da li nam Sunce može pomoći da koristeći naše znanje sačuvamo makar deo resursa Zemlje?

Zbog čega biljke mogu da proizvode sopstvenu hranu?

Šta su pigmenti?

Pigment je materijal koji apsorbuje vidljivu svetlost. Postoje različiti pigmenti i svaki od njih apsorbuje određenu talasnu dužinu vidljive svetlosti, a reflektuje svetlost koju ne apsorbuje. Pigmenti zbog selektivne apsorpcije i odbijanja svetlosti izgledaju obojeno.

Da li svaki foton može pobuditi hlorofil?

*Grafik koji prikazuje apsorpciju svetlosti na različitim talasnim dužinama naziva se spektrom apsorpcije te supstance.

**Spektri molekula hlorofila u živim organizmima su nešto izmenjeni u zavisnosti od međusobnog delovanja pigmenata i proteina.

Samo foton koji ima odgovarajući iznos energije može pobuditi molekul hlorofila*. Hlorofil apsorbuje određene talasne dužine svetlosti unutar vidljivog dela spektra i to:

u plavoj oblasti spektra

(380 – 490 nm) i

u crvenoj oblasti spektra

  (630 – 760 nm).

Zeleni deo vidljive svetlosti se ne apsorbuje, on biva propušten je i mi ga vidimo!

*Postoji više vrsta hlorofila: a (glavni pigment fotosinteze), b, c, d (pomoćni hlorofili) i bakteriohlorofil (fotosintetičke bakterije koji fotosintezu mogu vršiti u mraku).

Hlorofil, kao i drugi pigmenti u prirodi, ne apsorbuje sve talasne dužine svetlosti podjednako. Talasne dužine koje pigment najjače apsorbuje nazivaju se apsorpcioni maksimumi. Talasne dužine koje se najmanje apsorbuju nazivaju se apsorpcioni minimumi. Spektar apsorpcije hlorofila a i b pokazuje da obe vrste hlorofila imaju dva maksimuma apsorpcije.

Sve zelene biljke imaju hlorofil a, koji je glavni pigment fotosinteze. Hlorofil a, koji se nalazi u fotosistemu I, ima maksimum apsorpcije na talasnoj dužini 700 nm, dok  hlorofil u fotosistemu II ima maksimum apsorpcije na 680 nm.

Proces fotosinteze?

*Kliknite na gonju sliku da pogledate animaciju

Fotosistemi su skup proteina i pigmenata. Njihov zadatak je apsorbuju svetlosnu energiju i prenesu je na druge delove fotosistema. U biljkama se nalaze dva fotosistema. Ona su potrebna za tok elektrona sa molekula vode na NADP⁺.

Fotosistem I (PSI ili P700) apsorbuje svetlost talasne dužine 700 nm. Primarna funkcija PSI je sinteza NADPH (NADPH+H+).

Fotosistem II (PSII ili P680) apsorbuje svetlost kraćih talasnih dužina koje su 680 nm i koristi je za izdvajanje elektrona iz molekula vode (fotoliza). Pored oslobođenih elektrona tu je i vodonik koji se koristi za pokretanje sinteze ATP ili za redukciju NADP⁺ u NADPH. Oslobađa se i kiseonik, koji se ispušta u atmosferu. To je kiseonik koji mi udišemo.

Fotoliza je hemijska reakcija  u kojoj se hemijska jedinjenja razlažu pod uticajem elektromagnetnog zračenja (fotona). Proces fotolize vode se može predstaviti kroz:

NADP Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat) je koenzim. On funkcioniše kao univerzalni nosač elektrona, prihvatajući elektrone i atome vodonika da formiraju NADPH (nikotinamid adenin dinukleotid fosfat).

ATP (adenozin trifosfat) je nukleotid,  kompleksno organsko jedinjenje. ATP predstavlja glavni izvor energije u ćeliji za sve njene funkcije.

ADP (adenozin difosfat) je nukleotid. Iz ADP-a nastaje dodavnjem nastaje dodavanjem neorganske fosfatne grupe (P_i) ATPu.

NADPH₂ molekuli u kojima se skladišti energija. On donosi vodonik (nastao u svetloj fazi razlaganjem vode), koji se ugrađuje u organska jedinjenja u tamnoj fazi.

Hloroplasti su ćelijske organele svojstvene za fotosintetičke organizme i u njima su smešteni pigmenti i enzimi.

Zašto biljke apsorbuju pomoću dva različita fotosistema PSI i PSII?

Apsorpcija pomoću dva različita fotosistema je potrebna za tok elektrona sa molekula vode na NADP⁺. Potrebno je nadoknaditi elektrone u PSII, a oni se nadoknađuju elektronima koji potiču iz fotolize vode.

Da li ste primetili kako fotoni učestvuju u procesu fotosinteze?

Fotoni u procesu fotolize učestvuju na dva načina:

• pobuđuju elektrone u molekulima hlorofila (PSI), i
• dele molekul vode na kiseonik (O) i dva jona vodonika H⁺ (PSII).

Da li se fotosinteza može sumirati nekom hemijskom jednačinom?

Jednačina fotosinteze može se prikazati na ovaj način:

Šta znače simboli u gornjoj jednačini? Kako je možemo pročitati?

Jednačinu jednostavno možemo pročitati na sledeći način:

Šest molekula vode plus šest molekula ugljen-dioksida uz pomoć energije Sunca daju molekul šećera i molekul kiseonika.

Strelica u gornjoj jednačini označava pravac reakcije (uzrok → posledica).

Kvantne osobine čestica i fotosinteza

Mada nam se čini da je proces fotosinteze jednostavan, ipak nije tako. To je jedan od najkomplikovanjih procesa u prirodi. On se

zasniva na kvantnim osobinama čestica fotona i elektrona!

Zamislite pojmove „kvantne osobine fotona“?

Naučnici su pokazali da molekuli uključeni u fotosintezu pokazuju iste kvantne efekte kao i neživa materija.

Proces fotosinteze počinje apsorpcijom fotona. Eto i fizika je „umešala“ svoje prste među hemijske i biološke procese fotosinteze!

Hajde da saznamo nešto više o tome. Pre svega da nađemo odgovor na zakukuljena pitanja!

Zašto nas zanimaju kvantni efekti u fotosintezi? 

Tumačenje ovih kvantnih efekata u fotosintezi može pomoći da bolje razumemo biljke. To znanje bi se moglo iskoristiti u budućnosti za razvoj novih tehnologija za sakupljanje svetlosti inspirisanih prirodom. Na primer, za pravljenje boljih solanih panela. Kada bismo to znali, umeli bismo da bolje uskladištimo energiju. Tako bismo mogli čuvati resurse Zemlje koristeći obnovljive izvore.

Šta je razlog?

Sakupljanje svetlosti u primarnoj fazi fotosinteze je takvo da skoro svaki foton koji se apsorbuje prenosi antene za sakupljanje unutar fotosintetičkog reakcionog centra. Fotosinteza se odvija gotovo sa savršenom kvantnom efikasnošću (Q.E.)* (gotovo je 100% efikasna).

Ovo nije slučaj kod solarnih panela, gde je za sada mogućnost direktnog pretvaranja energije Sunca u električnu manja od 100%. Dakle, od biljka bi trebalo da naučimo kako možemo povećati kvantnu efikasnost.

Sada treba objasniti ovu veliku kvantnu efikasnost kod biljaka, odnosno, otkriti poreklo velike produktivnosti prenosa energije u fotosintezi.

Ko nam tu može pomoći?

Kvantna mehanika!

*Kvantna efikasnost (Q.E.) fotosinteze jeste odnos uskladištene energije i energije apsorbovane svetlost

Kako to da je kvantna mehanika povezana sa biologijom, pa i sa fotosintezom?

Kvantna mehanika  je osnovna teorija koja opisuje svojstva subatomskih čestica, atoma, molekula, molekularnih sklopova. U kvantnoj fizici se materija i energija opisuju talasnom funkcijom, te se ponekad ponašaju kao čestice, a ponekad kao talas.

U makroskopskom svetu lako razlikujemo čestice (materiju) i talas (zračenje). Lako je naći odgovor na pitanje: fudbalska lopta i sunčeva svetlost, šta je tu čestica, a šta talas? U svetu kvantne mehanike (mikroskopskom svetu), je sasvim drugačije. Tu elementarna čestica (elektron, foton, i dr.) može istovremeno biti i čestica i talas (princip dualnosti).

Savremena biologija proučava interakcije molekula sastavljenih od nekoliko hiljada atoma. Kada pomislimo na ove složene biološke sisteme, prva misao je da tu nema mesta za kvantnu mehanika. Međutim, nije baš tako. Svi živi organizmi su sastavljeni od molekula, a osnova svih molekula opisuje se kvantnom mehanikom. Apsorpcija svetlosti od strane molekula, prenos energije pobude, prenos elektrona i protona (joni vodonika) u hemijskim procesima i mnogi drugi procesi u biološkim sistemima uključuju kvantno mehaničke procese.

Pobuda  i prenos naelektrisanja u fotosintezi su kvantni efekti i spadaju u oblast kvantne biologije.

Pokretanje procesa fotosinteze započinje kada hlorofil apsorbuje foton. Energija fotona izbacuje elektrone iz hlorofila. Ono šta ćemo pomisliti jeste da bi hlorofil morao biti pozitivno naelektrisan pošto je izgubio je elektron. Međutim, stvara se struktura, koja se naziva eksciton.

Šta je eksciton?

Eksciton je elektron vezan za pozitivno naelektrisanu elektronsku šupljinu, koji se slobodno kreće kroz sredinu, Kako elektron i šupljina imaju jednaka, ali suprotna naelektrisanja, to znači da je eksciton električno neutralan. Eksicoton je kvazi-čestica. Budući da se eksciton može kretati, on može da transportuje  i skladišti energiju, međutim, zbog toga što je električno neutralan, eksiton ne prenosi naelektrisanje.

Šta se dalje dešava sa ekscitonom?

Eksciton treba da stigne do reakcionog centra, kompleksa proteina, da bi pokrenuo hemijsku reakciju. U reakcionom centru dolazi do razdvajanja naelektrisanja. Svi procesi do razdvajanja naelektrisanja su bili fizički procesi. Razdvojena naelektrisanja pokreću niz hemijskih i bioloških procesa, u kojima se ta naelektrisanja koriste za sintezu šećera.

Prenos energije ide preko drugih molekula. Baš kao što je foton kvant svetlosne energije, tako je i eksiton kvant energije propuštene iz pobuđenog molekula u drugi molekul u procesu koji se naziva prenos eksitona.

Prenos energije: klasični model

Prema klasičnom modelu put eksitona do reakcionog centra je slučajan. Eksiton iz jednog molekula uskače u drugi molekul sve dok ne dospe u reakcioni centar. Put koji pronalazi potpuno je slučajan*. Energija se može izgubiti tokom procesa prenosa.

*Ovakvo kretanje se popularno opisuje koa “pijana šetnja”.

Prenos energije: kvantni model

Klasičan model ne može u potpunosti objasniti brzinu prenosa energije. Tu nam pomaže kvantna mehanika:

Proces prenosa energije je „kvantno koherentan*.“

Eksciton putuje poput talasa, i može istovremeno istražiti sve moguće puteve. Zbog toga može krenuti samo onim koji je najefikasniji, a da pri tome ne gubi energiju.

Mehanizam kvantne koherentnosti omogućava efikasniju fotosintezu.

*Kvantna koherentnost je ideja da čestice rade više poslova istovremeno.

Malo zanimljivosti.

Da li ste se ikad zapitali kako to da Deda Mraz može doneti poklone u više domova istovremeno?

To je moguće ako zamislimo Deda Mraza kao kvantni fenomen. Tada kvantna mehanika dozvoljava da Deda Mraz istovremeno bude na više mesta i deli poklone. Funkcija koja bi ga u kvantnoj mehanici opisala podrazumevala bi zbir svih tih stanja.

Da li je fotosinteza imala udela u oblikovanju današnjeg ekosistema? 

Procesi fotosinteze su promenili atmosferu naše planete, promenili prirodu na Zemlji i doveli do pojave biljaka i životinja.

Fotosintetički organizmi su se pojavili pre 2 i 4 milijardi godina i razvili su sposobnost fotosinteze. Kiseonik je bio samo otpadni proizvod fotosinteze, baš kao što je i ugljen-dioksid nusprodukt pri disanju. Ovi organizmi su se razmnožavali, i to je uticalo na porast kiseonika u atmosferi te na znatno smanjivanje udela ugljen-dioksida, Porast količine kiseonika u atmosferi je bio i od vitalnog značaja za stvaranje ozonskog omotača, koji štiti život od štetnog ultraljubičastog zračenja. Samim tim  je bila omogućena evolucija i ostalih organizama na Zemlji.

Koji je još značaj fotosinteze?

Daje energiju za gotovo sve organizme, pa i za čoveka. Mada postoje i organizmi u retkim i izolovanim ekosistemima koji ne koriste energiju Sunca, već energiju koja je je izvorno dolazila od minerala.

Zamislite šta za čoveka i za ceo živi svet znači uništavanje šuma i biljaka oko nas!

A tek kada bismo ih sve uništili! Uništili bismo lepotu oko nas. I ne samo to.

Ko će nam onda dati toliku količinu energije potrebne za život?

A savremen čovek dosta toga uništava! Da li je svestan posledica?

Za organske molekule potreban je ugljenik. U procesu fotosinteze se ugljenik uzima iz vazduha (ugljen-dioksid) i pretvara u organsku materiju (glukozu). Bez fotosinteze ne bi bilo kruženja ugljenika.

Čovek generiše dosta ugljen-dioksida, koji dospeva u atmosferu, te tako povećava njegovu količinu u atmosferi. A poznato je da je ugljen-dioksid gas staklene bašte.

Da nema biljaka, ko bi sakupljao makar deo viška ugljen-dioksida, koji čovek svojim delovanjem proizvodi?

Da li moramo uništavati šume oko nas, da bismo imali više površine za izgradnju objekata? Zbog čega ne razmišljamo o posledicama ovakvih postupaka?

Čovek je promenio tlo, vodu i vazduh u razmerama i veličini koja je nečuvena za jednu vrstu. Promene su svuda oko vas, kuće u kojima živite, putevi, mostovi, pruge, električno osvetljenje, razne mašine, fabrike, kola, brodovi u kojima se vozite i još mnogo toga. Sve je to delo ljudskih ruku.

Gradeći svoj svet, čovek je uspeo da zagadi i uništi prirodu. Ponovo pogledajte oko sebe, manje je šumovitih predela na račun obradivih površina, mnogo je odbačenih stvari u rekama, morima, jezerima, potocima, na tlu u šumama, livadama, selima i gradovima. Vodu iz reka i jezera ne možemo piti jer je zagađena. U vazduhu se motaju razni gasovi i čestice nastale iz saobraćaja i industrije, koji nisu zdravi za ljudski organizam. Njive su pune pesticida. Biljke se genetski modificiraju. Životinje se hrane i hormonima. Okruženi smo novim materijalima poput plastike, mikroplastike, gume, betona (još mnogo toga o zagađenju i očuvanju okoline čeka vas u drugoj knjizi).

Nažalost, to je delo ljudi, koje uništava upravo ljude!

Ko je osetljiviji na promene, čovek, životinje ili biljke?

Ko će opstati u toj bici zagađenja okoline?

Odgovor potražite u daljem tekstu.

Priroda se buni protiv odsustva ravnoteže!

Priroda pamti!

Zbog čega je fotosinteza značajna za životnu sredinu?

Procesom fotosinteze nastaje kiseonik! Bez procesa fotosinteze ne bi bilo kiseonika u atmosferi, koji je neophodan za život na Zemlji, kakav je danas. Isto tako, ovaj kiseonik je neophodan za stvaranje ozonskog sloja, koji štiti život na Zemlji od štetnog ultraljubičastog zračenja. Procenjuje se da se u procesu fotosinteze godišnje oslobodi oko 500 milijardi tona kiseonika. Nakon dve hiljade godina potpuno se obnovi sav kiseonik u atmosferi.

Fotosinteza obezbeđuje energiju za gotovo sve ekosisteme. Transformišući svetlosnu energiju u hemijsku energiju, fotosinteza obezbeđuje energiju koju koriste drugi organizmi.

Fotosinteza daje ugljenik neophodan za organske materije. U procesu fotosinteze biljka uzima ugljen-dioksid iz atmosfere i pretvara ga u organsku materiju (šećer). Ugljenik iz šećera može naknadno da stvori druge vrste organskih molekula, koji su neophodni organizmu (masti, proteini, nukleinske kiseline). Procenjeno je da fotosintezom nastaje oko 500 milijardi tona ugljenih hidrata. Znači, jednako kao i kiseonika. Za fotosintezu osim ugljenika, kiseonika i vodonika neophodni su i elementi azot, fosfor i sumpor i dr. Stoga, zahvaljujući fotosintezi dolazi do njihovog stalnog kruženja u prirodi.

Čemu je sličan energijski sistem?

Energijski sistem Zemlje je sličan rukama u vodopadu!

Baš kao što voda neprekidno prolazi kroz vaše ruke u vodopadu, tako i sunčeva energija koja dolazi iz kosmosa neprekidno dolazi i odlazi u kosmos.

Polako smo se kretali putevima sunčeve energije. Mada nismo uspeli da u potpunosti otkrijemo baš svaki delić puta, ipak smo naučili koliko su biljke značajne za naš celokupni život. I ne samo za nas, već i za čitavu našu okolinu.

Videli smo da nam biljke mogu biti i izvor znanja, koje možemo iskoristiti da napravimo bolje i efikasnije neobnovljive izvore energije.

Ako sve to znamo.

Zbog čega čovek ipak neracionalno uništava biljni svet oko sebe?

Da li je veća korist ili šteta od uništavanja?

Da li ćemo imati volje da nadoknadimo već pričinjenu štetu i hoćemo li uspeti u tome?