5. ČOVEK ŽIVI I ODLUČUJE O BUDUĆNOSTI SVOJE OKOLINE
5.4. Energija protiče kroz životnu sredinu: Putevi hemijske energije u životnoj sredini
|
Da li mi koristimo hemijsku energiju? Mnoge oblike hemijske energije koristimo. Tu je pre svega hrana nastala u procesu fotosinteze. Nju svakodnevno koristimo u ishrani. Kada unesemo hranu, različiti metabolički procesi* razgrađuju molekule hrane kako bi pretvorili hemijsku energiju u druge oblike energije, koje ćelije koriste. Hemijska energija se oslobađa i u različitim hemijskim reakcijama. Zima je, a tako nam prija pucketanje vatre u peći. U peći se nalazi drvo, njegovim sagorevanjem** dobijamo energiju (toplotu). Drvo se raspada, a sakupljena hemijska energija prelazi u toplotnu i svetlosnu (plamen, žar). Kao rezultat sagorevanja drvo se pretvara u potpuno novu supstancu — pepeo. Ako u peć stavimo ugalj, hemijska energija uglja opet prelazi u toplotnu i svetlosnu. Hemijska energija goriva prelazi u mehaničku energiju, koja omogućava kretanje vozila. Gotovo svakodnevno koristimo baterije, uređaje koji mogu da skladište električnu energiju u obliku hemijske energije i da je kasnije pretvore u električnu energiju. *Metabolički procesi su skup svih hemijskih procesa koji oslobađaju energiju za hemijske procese. **Sagorevanje je hemijska promena i zasniva se na reakcijama oksidacije gorivih sastojaka. Pri sagorevanju se stvara toplota zbog promene hemijskih sastojaka. Osim toplote se može pojaviti svetlost (žar, plamen). |
|
Šta se dalje dešava sa hemijskom energijom u ekosistemu? |
||||||||
 |
|
Šta je lanac ishrane? |
||||||||
|
Lanac ishrane je simbolički naziv za prikaz kako se energija pretvara iz jednog oblika u drugi, npr. prelazi sa jednog živog organizma na drugi putem ishrane.  Prilagođene fotografije. Fotografisao Mladen Franko i Denall NPS/ Wikimedia Commons (Public Domain) |
|
Kako počinje i kako se završava lanac ishrane? |
|
|
U ekologiji se pod lancem ishrane razume linearni prenos hranom uzete energije od jedne populacije organizama na sledeću. |
|
proizvođači → → primarni potrošači → sekundarni potrošači → tercijarni potrošači → razgrađivači
|
Na početku lanca ishrane se nalaze proizvođači (biljke). Oni ne dobijaju hranu od drugih organizama, već je stvaraju. Naredna karika u lancu su primarni potrošači (biljojedi). Oni se hrane proizvođačima (biljkama), pošto nisu sposobni da sami proizvedu hranu. Sledeću kariku lanca čine sekundarni potrošači (mesojedi), koji se hrane primarnim potrošačima (biljojedima). U nekim lancima postoje tercijarni potrošači koji se hrane sekundarnim potrošačima, itd. Poslednja karika u lancu su razgrađivači. To su gljive ili bakterije, koje se hrane tkivima uginulih organizama. Oni razgrađuju složene materije u proste kako bi ih biljke ponovno iskoristile za svoj rast. Takođe, u lancima ishrane postoje i svaštojedi koji se hrane i biljkama i životinjama. Tu spadaju i čovek, šimpanze, medvedi, svinje, glodari, vrane, kokoške, pirane i tako dalje. |
|
Da li je svaka karika u lancu ishrane značajna? |
||||||||
|
Naravno da je svaka karika u lancu ishrane veoma bitna. Od svake karike zavisi opstanak čitavog lanca – živog sveta. To pokazuje da je život u ekosistemu veoma povezan. Ako bi nestale biljke na Zemlji, biljojedi ne bi imali hranu i nestali bi. Nestajanjem biljojeda bi nestala hrana mesožderima i svaštojedima.  Prilagođene fotografije. Fotografisao Maden Franko i Denall NPS/ Wikimedia Commons (Public Domain) |
|
Da li se sva sunčeva energija koju su primile biljke prenosi kroz lanac ishrane? |
||||||||
|
Ne prenosi se sva primljena energija lancem ishrane dalje u sledeću kariku. Svakim prelaskom na sledeću kariku, prenosi se manje energije — otprilike 10% — to nazivamo zakonom 10 posto efikasnosti.  Prilagođene fotografije. Fotografisao Mladen Franko i Denall NPS/ Wikimedia Commons (Public Domain) |
|
Zašto se prenosi manje energije? Razlog je što svaki član lanca koristi deo primljene energije u vlastitim životnim procesima. Takođe se deo primljene energije u obliku toplote izdvaja u okolinu i nepovratno gubi. Zbog gubitaka energije u svakoj karici lanca ishrane ukupna energija koja dolazi do sledećeg nivoa sve je manja i manja. To je i razlog zbog čega u lancu ishrane ne postoji više od pet karika (organizama). |
|
Lanac ishrane i malo muzike: |
|
Da li se energija kroz lance ishrane može prenositi u različitim smerovima? |
||||||||
|
Zar će žaba pojesti čaplju? Ne. Energija se uvek prenosi kroz lance ishrane samo u jednom smeru: od proizvođača preko lanca potrošača do razgrađivača. |
||||||||
 |
|
Šta bi bio razlog propasti ekološke zajednice? |
||||||||
|
Energija se ne reciklira, već se rasipa u vidu toplote pri njenom kretanju kroz ekosistem. Ukoliko ne bi bilo kontinuiranog priliva energije iz nekog spoljašnjeg izvora (Sunce), na kraju bi u ekosistemu nestalo energije. Nestanak energije bi značio prekid lanaca ishrane i nestanak života. Stoga se ona mora stalno obnavljati tj. dodavati u ekosistem Da se to ne bi dogodilo, na Zemlju stalno dospeva energija koju zrači Sunce. nema Sunca→ nema fotosinteze → nema hrane →nema života na Zemlji Hvala Sunašce što nas greješ! Zbog toga je nešto najlepše što možete reći osobi koju volite: „Sunce moje“ |
|
Šta bi se desilo na Zemlji kada bi nestale sve biljke? |
||||||||
 Trudimo se da sačuvamo život na Zemlji. To i od nas zavisi! John Getchel/flickr (CC BY-NC 2.0 DEED) |
Kada bi biljke nestale sa površine Zemlje, život bi nestao! Bez biljaka ne bi postojao način da energija dođe u ekosistem. |
|||||||
|
Da li volite da se bavite sportom? Da li znate kako dobijamo energiju za pokretanje naših mišića? |
|
  |
Kada se bavimo nekim od sportova, ili bilo kojim drugim oblikom fizičke aktivnosti, mišiće valja i pokrenuti. Za to im je potrebna energija. Gde se ona krije? U hemijskoj energiji. U mišićima se hemijska energija pretvara u kinetičku energiju. Kako? Mišiće pokreće ATP (adenozin trifosfat). Ovaj molekul sastoji se od adenozina i tri molekula fosfata. Kada se veze raskinu, dobija se energija. Ovu otpuštenu energiju mišići mogu koristiti. Molekul ATP postaje ADP (adenozin difosfat), koji se sastoji od adenozina i dva fosfata. Poput baterija, u ćelijama našeg tela je uskladištena mala količina ATP-a, koja se potom mora nadoknaditi. Zbog toga u organizmu postoje i procesi u kojima se ATP sintetiše. |
|
Energija je ta koja nas pokreće! Ne možemo je uništiti, pošto ona prelazi iz jednog oblika u drugi. Energija protiče! Ipak, korišćenje obnovljivih i neobnovljivih izvora energije utiče na našu životnu sredinu, Samo što obnovljivi izvori imaju mnogo manji uticaj na okolinu. |
